Kongres istoričara medicine „800 godina srpske medicine“ u organizaciji Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva održan je u kompleksu manastira Sveti Prohor Pčinjski.

Osamdesetak učesnika kongresa i uglednih gostiju je, nakon blagoslova episkopa vranjskog gospodina Pahomija, pozdravio predsednik Sekcije za istoriju medicine SLD dr Zoran Vacić, a kongres je otvorio predsednik SLD prof. dr Milan Nedeljković. Na otvaranju su se učesnicima obratili ambasador Republike Poljske u Beogradu Rafal Perl, gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković, predsednik Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine prim. dr Vladimir Sakač i načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sci vet. med. Radivoje Anđelković.

General Anđelković je istakao zadovoljstvo što na značajnom projektu - o istoriji medicine u Srbiji - rade zajedno pripadnici vojne i civilne zdravstvene službe. Podsetio je da od formiranja srpske države do današnjih dana, vojni sanitet prati sudbinu naroda i države i daje značajan doprinos napretku ne samo medicine, nego i u ukupnom društvenom, političkom i kulturnom razvoju.

- Istoričari medicine čine vanredne napore da razjasne našu medicinsku prošlost i predstave je u pravom svetlu, da se ne desi da zaboravimo one koji su se nesebično žrtvovali u vremenima borbi za opstanak i slobodu i koji su svojim delima omogućili da mi danas živimo i stvaramo u neuporedivo boljim uslovima - rekao je načelnik Uprave za vojno zdravstvo.

Prema njegovim rečima nikada se ne sme zaboraviti da su i u najtežim vremenima, za vreme ratova, velikih epidemija, elementarnih nepogoda i društvenih kriza, sukoba naroda, vojska i država, dobrim delom zavisili od podvižnika u medicinskoj struci: lekara, medicinskih sestara i tehničara i bolničara.

- Dokaz za to su mnoge činjenice do kojih se došlo upornim istraživanjem. Ali sigurno ima još dosta neistraženog. Zato je pred upornim pregaocima koji obavljaju taj odgovoran i težak posao, a to su članovi Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, da sistematičnim istraživanjima, uz puno poštovanje principa naučnog istraživanja, dođu do istine - poručio je brigadni general Anđelković.

U nastavku kongresa dodeljene su nagrade, povelje, plakete i zahvalnice. Jednu od plaketa, dodeljenih za izuzetan doprinos u organizaciji 15. kongresa istoričara medicine, uručena je i načelniku Uprave za vojno zdravstvo, a nagrada Srpskog lekarskog društva za doprinos razvoju Sekcije za istoriju medicine SLD „Dr Vladimir Stanojević“ uručena je pukovniku u penziji prof. Draganu Mikiću, predsedniku Organizacionog odbora 15. kongresa.

U radnom delu kongresa predstavljeno je pedesetak radova, prikazana su četiri dokumentarna filma, predstavljena izložba o dr Milanu Nikoliću, drugom direktoru Pasterovog zavoda u Novom Sadu i održana promocija knjige dr Marine J. Janjić „Lekari Vranjanci školovani na evropskim univerzitetima“. U njenoj knjizi bilo je reči o aktivnim oficirima - to su general dr Jordan Stajić, pukovnik dr Jordan Tasić, potpukovnik dr Dušana Kopša i major dr Milutin Kopša. Inače, svi lekari o kojima je pisala bili su rezervni sanitetski oficiri, i svi su bili borci na Solunskom frontu. Jedan od dokumentarnih filmova bio je „Menš” („Ljudina“) o životu i radu poljskog lekara jevrejskog porekla, prof. dr Ludvika Hiršvelda, koji je pružio izuzetno veliku pomoć u prevenciji i lečenju srpske vojske i naroda od zaraznih bolesti tokom Prvog svetskog rata. Drugi dokumentarni film „Još jedno proleće“ iz 2023. odnosio se na epidemiju velikih boginja u SFRJ 1972. godine. Učesnici su mogli da saznaju više detalja o publicističkom radu đenerala dr Žarka Ruvidića, čiji su radovi o organizaciji vojnog saniteta između dva svetska rata bili korisno svedočanstvo i izvor podataka za istoriju saniteta, a na njegov značaj podsetio je brigadni general u penziji doc. dr Veljko Todorović. Potpukovnik u penziji Luka Nikolić govorio je o aktivnostima Orkestra muzike Konjičke divizije u Bizerti i severnoj Africi od 1916. do 1919. godine. Vojno-istorijskim delom kongresa mogla se smatrati i poseta spomen-kosturnici na brdu Zebrnjak, monumetalnom zdanju koje je podignuto u slavu i čast poginulim srpskim vojnicima tokom Kumanovske bitke u Prvom balkanskom ratu.