
Stručni skup o valjevskoj bolnici
16. 03. 2017
Na Vojnomedicinskoj akademiji održan je stručni skup posvećen značaju Valjevske bolnice u periodu velike epidemije 1914-1915 godine. Organizatori su bili Akademija medicinskih nauka i Sekcija za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, Narodni muzej Valjevo i Vojnomedicinska akademija.
Skupu su prisustvovali načelnik Uprave za tradiciju, standard i veterane Ministarstva odbrane pukovnik Slađan Ristić, predsednik Srpskog lekarskog društva akademik Radoje Čolović, dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu pukovnik prof. dr Nebojša Jović.
Obraćajući se prisutnima zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Vukosavljević podsetio je na katastrofalne razmere epidemije pegavog tifusa, kada je samo u Valjevu stradalo oko 10.000 vojnika, civila i zarobljenika, dok je ukupan broj stradalih od tifusa u Srbiji bio oko 150.000 ljudi. Vukosavljević je istakao:

Prisutne je pozdravila i prof. dr Snežana Veljković iz Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva.
Na početku sastanka je domaćin tog skupa pukovnik prof. dr Dragan Mikić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA, rekao da se ovogodišnji skup razlikuje od njihovih standardnih, jer će učesnici povesti prisutne u istorijsku šetnju u Valjevo pre sto godina, kada je grad bio velika bolnica, putem tri medija - knjige, filma i fotografije.

O doktoru Nedoku i njegovoj novoj knjizi govorili su recenzenti - brigadni general u penziji doc. dr Veljko Todorović i pukovnik prof. dr Dragan Mikić, general-major u penziji dr Branislav Popović, prof. dr Vladimir Krivošejev, u ime izdavača i autor.
Iz izlaganja recenzenata se moglo čuti da je primarijus dr Aleksandar S. Nedok, dugogodišnji redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i počasni major Vojske Srbije, vrhunski poznavalac istorije srpskog vojnog saniteta, svestrana, kreativna, posvećena i autentična ličnost, čovek koji poseduje večitu intelektualnu mladost, naučnik koji istražuje događaje i ljude koji su bili svetla, humana strana rata i čovek britke misli, neiscrpnog radnog elana, koji je predano i časno radeći lekarski posao i pišući istoriju srpskog saniteta zadužio celokupni srpski zdravstveni sistem, vojni i civilni i zaslužio počasno mesto u njegovoj istoriji.

Pukovnik prof. dr Dragan Mikić je čitajući odlomke iz knjige podsetio na to strahotno vreme kada je ceo grad bio bolnica. "U bolnicama su se dešavali jezivi prizori masovnog stradanja i umiranja, kako bolesnika, tako i bolničkog osoblja... Nisu ljudi mogli stići da sahrane mrtve. U blizini bolnice slagana je gomila leševa. Bilo je slučajeva da su greškom na gomile leševa stavljali i one u nesvesti."
Na značaj dela dr Nedoka podsetio je i prof. dr Vladimir Krivošejev istakavši da je autor izvršio periodizaciju svih događaja koji su se desili u Valjevu za nepunu godinu dana.
A dr Nedok je na kraju promocije knjige podsetio na vreme o kome je pisao. Govorio je o velikim bitkama u tom periodu, o zdravstvenoj situaciji koja je usledila u vojsci i narodu, podsetio na malobrojni lekarski kadar, koji je u Valjevu tada činilo tri hirurga, tri lekara, dva studenta medicine, jedan pravnik koji je radio kao anestetičar. Većinom su to bili, kako je rekao, mladi ljudi koji su žrtvovali svoj život da bi pomogli prvo povređenima, a posle i obolelima od tri tifusa.
Na taj način dao je uvodno slovo za film o jednom od njih - strancu Arijusu van Tinhovenu, hirurgu u Valjevskoj bolnici.