Beograd, 10.decembar – Pukovnik doc.dr Dragan Mikić iz Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA autor je monografije pod nazivom „Cistična ehinokokoza-savremeni aspekti medikamentozne terapije“. U monografiji su obrađeni najznačajniji aspekti etiologije, epidemiologije, imunopatogeneze, kliničke slike i terapije ehinokokne bolesti. Detaljno je obrađen problem medikamentozne terapije i savremeni koncept lečenja koji uključuje najnovija saznanja iz imunologije tog oboljenja.

Cistična ehinokokoza je hronično parazitarno oboljenje uzrokovano psećom pantljičarom (Echnicoccus granulosus) koje se registruje na svim kontinentima i predstavlja veliki medicinski, veterinarski i ekonomski problem širom savremenog sveta.

U knjizi je detaljno opisan životni ciklus i cirkulisanje parazita između stalnog i prelaznog domaćina, date su morfološke, biološke i genetske karakteristike pseće pantljičare i opisana je njena geografska distribucija. Patogeneza i imunologija cistične ehinokokoze prikazani su veoma obimno i obrađuju savremene aspekte imunoloških karakteristika bolesti i specifičnosti kojima se parazit prilagođava imunskom sistemu domaćina. Objašnjen je savremeni koncept imunopatogeneze oboljenja, tipovi ćelijskog imunskog odgovora i mehanizmi kojima se primarni Th1 i specifični citotoksični odgovor transformišu u Th2 odgovor. Ukazano je da mogućnost manipulacije imunskim odgovorom domaćina može pretstavljati novu osnovu u lečenju cistične ehinokokoze.

U okviru poglavlja o medikamentoznoj terapiji cistične ehinokokoze autor sistematizovano i ubedljivo iznosi vlastita iskustva, kao i iskustva ostalih stručnjaka iz VMA i sveta u oblasti terapije cistične ehinokokoze. Sistematično su prikazani antihelmintski lekovi (mebendazol, albendazol i prazikvantel), počev od njihove hemijske strukture, mehanizama delovanja na molekulskom nivou do farmakokinetike. Analizirane su studije, uključujući i vlastite publikovane radove, o uspešnosti medikametozne terapije u lečenju ehinokokoze, problemi dužine lečenja, komplikacije antihelmitske terapije, načini provere efekta terapije, dužina praćenja bolesnika nakon završenog lečenja i drugo. Posebno je naglašeno da je za uspešnu savremenu terapiju, osim dužine lečenja, veoma važna adekvatna doza leka. U tom cilju date su i preporuke za doziranje pojedinih antihelmintika, bilo da se primenjuju samostalno ili u kombinaciji sa nekim od hirurških postupaka ili perkutanom drenažom ehinokokne ciste.

Prezentovan je i problem razvoja vakcina prema E. granulosus infekciji kao i dosadašnja iskustva u primeni rekombinantne vakcine u sprečavanju infekcije kod domaćih životinja. Savremena saznanja o imunopatogenezi cistične ehinokokoze i mogućnost manipulacije imunim sistemom domaćina kao i otkriće imunodominantnih antigena parazita koji aktiviraju pojedine „Tool“ slične receptore na dendritičnim ćelijama, otvaraju nove mogućnosti za savremenu imunoterapiju i vakcinaciju.

Monografija pukovnika doc. dr Mikića po svom sadržaju predstavlja dragoceni izvor informacija za brojne kliničare koji se bave dijagnostikom i lečenjem ovog oboljenja, ali i za parazitologe, biologe i imunologe koji izučavaju biološke karakteristike parazita i njegovu interakciju sa imunskim sistemom domaćina.

Monografija po prvi put na srpskom jezičkom području, celovito, veoma jasno i potkrepljeno najsvežijim naučnim činjenicama, osvetljava problem medikamentozne terapije cistične ehinokokoze, afirmišući multidisciplinarni pristup u savremenoj medicini.