Izabrani ste za regionalni centar iz oblasti vojnomedicinske saradnje. Istovremeno, protekle godine medicinari iz oko 20 zemalja dolazili su kod vas na usavršavanje i obuku. Zašto su odabrali VMA?

Sertifikati koje imamo svrstavaju nas među najbolje svetske bolnice, što se na svim skupovima kojima prisustvujemo ističe. Mnogo kolega iz drugih zemalja iskazuju potrebu da se baš ovde edukuju, da usvoje naša znanja i primenjuju ih u svojim državama. Ali, i mi želimo od njih da učimo, pa smo poslali više od 40 mlađih stručnjaka u najbolje medicinske ustanove u svetu da steknu znanje. Članovi smo i Balkanskog komiteta vojne medicine, gde naši stručnjaci briljiraju sa rezultatima koje postižu. Prošle godine je 117 stručnjaka VMA, svojevrsnih ambasadora srpske medicine, uspešno predstavljalo našu zemlju na svetskim naučnim skupovima.

Koliko je pacijenata u toku prošle godine prošlo kroz VMA i šta ste uveli od novih dijagnostičkih procedura u lečenju?

U toku protekle godine zabeležili smo porast broja medicinskih usluga na svim nivoima za 10 do 20 odsto. Pregledali smo više od pola miliona pacijenata, hospitalizovali smo 35.000 ljudi, uradili više od 24.000 raznih hirurških intervencija, preko tri miliona različitih dijagnostičkih i terapeutskih procedura. Važno je što smo zabeležili i 400 operacija na stabilizaciji kičmenog stuba. Iskorak smo načinili i u oblasti interventne kardiologije i neurohirurgije, kao i endovaskularne hirurgije. Obnovili smo program transplantacije jetre, uradili smo 24 transplantacije bubrega i želimo da nastavimo da aktivno radimo na projektima presađivanja organa u saradnji sa drugim kliničkim centrima u Srbiji. Pomogli smo lekarima iz Kliničkog centra Niš da ovladaju postupkom presađivanja organa, što je još jedan doprinos sistema odbrane civilnom zdravstvu.

Kako civili mogu da dođu na lečenje u VMA? U kojoj meri lekari iz civilnih zdravstvenih ustanova šalju pacijente kod vas?

VMA veoma uspešno realizuje ugovor sa RZZO-om, koji smo potpisali pre dve godine. Oko 40 odsto naših kapaciteta namenjeno je civilnim osiguranicima. Tako da u tom smislu VMA ima isti status kao Klinički centar Srbije i građani treba da znaju da je VMA spremna da ih prihvati na lečenje. Iz Beograda pacijenti mogu dolaziti sa uputom lekara, a iz unutrašnjosti je neophodan i paraf iz nadležne filijale RZZO-a. Ali, nismo zaboravili da su naša ciljna kategorija vojni osiguranici. Postavila se sumnja da će biti zapostavljeni, što se pokazalo kao netačno. Vojni osiguranik, oficir, vojnik, mora imati apsolutni prioritet i ne sme da čeka.

Da li je tačno da je VMA treća vojnomedicinska ustanova u svetu, posle Amerike i Kine? Po čemu? Veličini, procedurama, kadrovima...?

Mi to nismo znali. Čuli smo da se to spominje i drago mi je ako je tako. VMA je megasistem, medicinski grad u kome skladno i efikasno funkcionišu služba lečenja, obrazovanja i naučnoistraživačkog rada. U ovom hramu zdravlja danas funkcioniše 27 klinika, 17 instituta, moćan Dijagnostičko-poliklinički centar sa centrom za dnevnu hirurgiju, Centar hitne pomoći, Centar za transplantaciju, Centar za kontrolu trovanja, Odeljenje za zdravstvenu negu. Tu je i moćan sektor preventivno-medicinske zaštite, Institut za farmaciju – mala fabrika lekova i Sektor za logistiku koji pruža potporu celoj organizaciji. Dakle, osim organizacije, bogatstvo i veličinu VMA čine kadrovi, svetski priznati autoriteti u različitim oblastima medicine, stomatologije i farmacije, među kojima je više od 120 profesora i docenata. Naravno, vojna organizacija daje specifičan pečat našoj ustanovi.

Da li ste zadovoljni medicinskom opremom kojom raspolažete?

U ustanovi imamo 35.000 medicinskih uređaja od kojih nijedan nije neispravan. Nabavili smo najsavremeniju magnetnu rezonancu snage tri tesle, opremili smo novu angio-salu, obnovili blokove za funkcionalnu dijagnostiku u gastroenterologiji i pulmologiji, monitoring sistem u odeljenjima intenzivne nege, obnovili sanitetski vozni park u koji decenijama nije ulagano.

Šta Visoka škola VMA ima što je izdvaja od drugih medicinskih fakulteta u Srbiji? Zbog čega je bilo protivljenja da se ona osnuje?

Odlukom vlade prošle godine je formirana Visoka škola medicine koja će narednih dana i formalno postati Medicinski fakultet Univerziteta odbrane. Naš cilj je da se školuju dobri lekari i odlični oficiri koji mogu da reaguju u svakoj situaciji. Po završetku školovanja imaće radno mesto, jer ih mi ne školujemo za biro rada, već za potrebe sistema odbrane. A kada je reč o protivljenju, to nije pitanje za mene već za neke druge ljude. Mi smo se borili i želeli da budemo nastavna baza Medicinskog fakulteta, ali nismo naišli na razumevanje. Ja sam čovek struke, a ne politike. Posle detaljnih analiza odlučili smo da se moramo okrenuti sebi. VMA je sada i pridruženi član zajednice medicinskih fakulteta u Srbiji.

Lekari su u mirovnim misijama, recimo, u Čadu. Da li je bilo izazova u lečenju bolesti koje ne postoje kod nas?

U okviru timova našeg Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koji učestvuju u mirovnim misijama UN su i naši pripadnici. Jedan broj naših lekara i medicinskih tehničara je bio u Čadu, druga grupa je sada tamo. Njihova zapažanja i iskustva biće objavljena u monografiji koju pripremamo. Na osnovu razgovora sa njima uvideo sam da su dobro predstavljali državu i vojsku i da ni u čemu nisu zaostajali za kolegama iz drugih zemalja. Dobili su i medalje od UN.

Mnogi pacijenti smatraju da je vaša kuća najbolja i žele baš tu da se leče? Važite za ustanovu u kojoj se leče i poznate ličnosti. Možete li da kažete neka imena tih ljudi koji su bili zadovoljni tretmanom u VMA?

Kod nas se pod istim krovom nalazi sve što je potrebno savremenoj medicini, a oko 10.000 ljudi svaki dan prođe kroz VMA. Za rešavanje problema ne čekamo dane, već za 15 minuta okupimo najbolje stručnjake, koji usaglašavaju stavove i konzilijarno odlučuju o lečenju pacijenta. Kod nas se zapošljavaju samo oni koji su specijalistički ispit položili sa najvišom ocenom. Trudimo se da ljudima ulijemo sigurnost da će brzo završiti lečenje i biti zadovoljni. Iako navijam za Zvezdu, poštujem slogan navijača Partizana: „Za druge se navija, Partizan se voli”. Tako je i kod nas slučaj, ljudi nas poštuju i imaju poverenja u svoju VMA. Budući da poštujemo integritet pacijenata, ne mogu govoriti o imenima.

Bilo je slučajeva da su zbog korupcije hapšeni i medicinari sa VMA. Na koji način se borite protiv korupcije?

To su ružne stvari. Ovde radi oko 3.000 ljudi i ni u jednom slučaju ne opravdavam niti branim ovakve pojave. Korupcija je veliko zlo. Ni medicinari nisu imuni, nažalost, poneki posrnu u moralnom smislu, polakome se za nešto što može da ih dovede u neprijatnu situaciju. Treba se izboriti da do toga uopšte ne dođe. Svako može da pogreši, a suština je da se greške ne ponove. Zalažem se da se svaki slučaj sankcioniše, ispita i da se da primer drugima da tako ne može da se radi.

Zar nije merilo uspeha dolazak ljudi iz inostranstva da se leče u nekoj kući? Dolaze li vam stranci kao pacijenti?

Dolazi nam puno pacijenata iz Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske. Pacijenti su nam i predstavnici diplomatskog kora, kao i oni koji su u mirovnim misijama. Pacijenti su nam i menadžeri uglednih kompanija. Zadovoljni su našim tretmanom i to je za nas veliki uspeh.

Danijela Davidov-Kesar