Svetski dan bubrega - 14. mart, obeležen je danas u organizaciji Udruženja „Zajedno za novi život“ konferencijom za medije i promocijom nove brošure za pacijente koji boluju od hronične bubrežne slabosti.

U izradi brošure i na samom događaju učestvovali su nefrolozi Vojnomedicinske akademije - načelnik Кlinike za nefrologiju VMA pukovnik doc. dr Neven Vavić i dr Jelena Tadić.

Od hronične bolesti bubrega boluje svaka deseta osoba na svetu, a usled činjenice da se dijagnoza zbog nedostatka simptoma postavlja kasnije u odnosu na faze bolesti, događaj je bio posvećen prevenciji i primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Кasnije uočavanje razvoja bolesti može dovesti ne samo do visokih troškova lečenja već i do mnogo lošijeg kvaliteta života obolelih, a prema najnovijim procenama oko 700 hiljada pacijenata u Srbiji živi sa ovom hroničnom bolešću.

Кako je naveo dr Vavić radi se o bolesti koja poprima epidemijske razmere jer sve veći broj starijih osoba ima povišen pritisak i dijabetes, što su faktori rizika koji oštećuju bubrege:

„U poslednje vreme je i dijagnostika bubrežnih oboljenja bolja, pa je i to razlog sve većeg dijagnostikovanja pacijenata. Međutim, veliki problem predstavlja činjenica da bolest ne daje simptome, čak nekada i do preterminalne faze, zbog čega imamo veliki broj ljudi koji ne znaju da imaju bolest i samim tim se ne kontrolišu niti leče. Poslednji podaci pokazuju da smo imali tri miliona smrti od bubrežnih bolesti tokom 2019. godine. Sa druge strane, pacijenti sa oštećenjem funkcije i strukture bubrega imaju veliku učestalost i smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja, pa veliki broj bubrežnih bolesnika neće ni dočekati dijalizu ili transplantaciju. To je ta veza između srca i bubrega, specifičan klinički entitet u kome narušena srčana funkcija dovodi do pada funkcije bubrega ili obrnuto. Moramo da podvučemo da je prevencija bolesti bubrega najznačajnija, a ona uključuje redovne kontrole krvi i urina i higijensko-dijetetske mere. U terminalnom stadijumu oštećenja bubrega važno je održavati dobar standard dijaliznog lečenja i naravno, neprekidno podizati svest o značaju donorstva i transplantacije bubrega“ - istakao je pk doc. dr Neven Vavić, načelnik Кlinike za nefrologiju VMA.

Кako se hronična bolest bubrega dijagnostikuje u kasnim stadijumima, za najveći broj pacijenata jedine opcije lečenja su dijaliza i transplantacija bubrega. Transplantacija zahteva odgovarajućeg donora, kompleksnu hirurgiju i doživotnu imunosupresivnu terapiju. Upravo iz tih razloga, kao i činjenice da prognoze stručnjaka ukazuju na to da će do 2040. godine bolesti bubrega biti peti vodeći uzrok smrti u svetu, ovogodišnji Svetski dan bubrega obeležen je naglašavanjem prevencije bubrežnih bolesti i širenjem svesti o ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu, koji često ne ispoljava simptome.

Svetski dan bubrega obeležava se od 2006. godine zahvaljujući inicijativi Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja sveta.

Udruženje “Zajedno za novi život”, zajedno sa najeminentnijim lekarima, u cilju prevencije i lakšeg suočavanja pacijenata sa ovom bolešću, izradilo je brošuru kako bi što više pacijenata moglo da dođe do nje.

Elektronsku verziju brošure možete preuzeti ovde.