Beograd, 19. februar – VMA i Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva organizovali su naučni skup posvećen životu i delu dr Mihajila Mike Markovića, načelnika saniteta srpske vojske, rodonačelnika sanitetske taktike, predsednika Srpskog lekarskog društav i Društva za brigu o narodnom zdravlju.

Ovom skupu su prisustvovali brojni akademici, profesori i docenti, istoričari medicine, predstavnici zdravstvenih ustanova i rukovodioci organizacijskih celina VMA.

Učesnike skupa je u ime Srpskog lekarskog društva, pozdravio akademik prof.dr Branislav Dimitrijević koji je naglasio da Srpsko lekarsko društvo visoko vrednuje napore VMA u cilju poštovanja dela ličnosti iz istorije srpske medicine.

Predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva prof.dr Pavle Milenković takođe je izrazio zadovoljstvo što ovakvi naučni skupovi prerastaju u lepu tradiciju dve institucije koje poštujući prošlost grade sadašnjost i misle na budućnost pokoljenja.

Naučni skup je otvorio načelnik VMA, general-major prof.dr Miodrag Jevtić. - VMA je ustanova koja danas spada u najveće vojnozdravstvene centre u svetu, u kojoj se neguje vrhunska medicina, u kojoj se obrazuju budući vojni lekari, kadeti Visoke škole VMA, u kojoj se velika briga poklanja naučnoistraživačkom radu i publicističkoj delatnosti. Ponosni smo na svoju tradiciju dugu 166 godina. Tragajući za svojim korenima, otkrili smo da su se tokom duge istorije, neprekidno kristalisale neprolazne vrednosti izuzetnih lekara i sjajnih ličnosti i poželeli smo da od zaborava otrgnemo njihova dela. Tradiciju započetu prošle godine, organizacijom naučne konferencije posvećene dr Vladanu Đorđeviću nastavićemo danas i ovde vođeni željom i namerom da osvetlimo lik i delo njegovog naslednika na mestu načelnika vojnog saniteta dr Mihajila Mike Markovića. - kazao je Jevtić.

Naučni saradnik, dr sc.med. Elizabeta Ristanović, načelnik Odeljenja za moral i odnose sa javnošću VMA predstavila je učesnicima skupa knjigu dr Mihajilo Mika Marković-život i delo i istakla da su njeni autori (Jokanović, Jevtić, Ristanović, Jovanović-Simić) želeli da se oduže grandioznom delu koje nam je ovaj lekar ostavio u amanet i koje posebno obavezuju pripadnike vojnog saniteta.

Akademik dr Vladimir Jokanović govorio je dr Miki Markoviću kao čoveku, lekaru i ratniku, a dr Jelena Jovanović- Simić se u svom izlaganju posebno osvrnula na doprinose dr Markovića razvoju Srpskog lekarskog društva čiji je predsednik bio u dva mandata.

U referatu general-majora prof.dr Miodraga Jevtića detaljno je prikazan doprinos dr Mihajila Mike Markovića u reformi i razvoju srpskog vojnog saniteta.

-Mihajilo - Mika Marković je jedan od srpskih vojnih lekara koji je visoko nosio zastavu lekarske etike kroz trideset pet godina dugu karijeru sanitetskog oficira. U vojnu službu primljen je 1877.godine. Načelnik saniteta srpske vojske bio je od 1886. godine i u njegovoj istoriji ostavio je neizbrisiv trag, kako na polju nauke o sanitetskoj taktici i strategiji tako i na polju unapređenja ratnohirurške doktrine. – rekao je Jevtić i dodao da u ratnoj hirurgiji toga doba veliki problem nije bio toliko u hirurškoj obradi rana, već se bitka gubila u postoperativnom tretmanu rana nanesenih najčešće vatrenim oružjem kada su rane primarno i sekundarno inficirane i kada se javljao septički šok, pa su neretko ranjeni ekstremiteti bivali naknadno amputirani.
Dr Mihajilo Marković je pratio stručnu literaturu i saznao da se u francuskoj i pruškoj vojsci uvodi jodoform kao uspešno antiseptičko sredstvo za lečenje rana, odnosno sprečavanje infekcije. O uspešnom lećenju srpskog hirurga čuli su i strani lekari koji su u vreme rata boravili kao ispomoć srpskom sanitetu.

General Jevtić posebno se osvrnuo na ulogu dr Markovića u izgradnji vojnih bolnica kao i na veliki značaj obrazovanja vojnih lekara. - Dr Marković je znao da se na Vojnomedicinskim akademijama u Petrogradu, Berlinu i Londonu školuju oficiri - lekari, koji se spremaju za službu u vojsci sa posebnom obukom za ratne uslove. Stoga je doneo propise za angažovanje mladih ljudi, iz redova najboljih đaka, bez obzira na poreklo. Dr Marković je formirao kriterijume koje su kandidati za studije medicine morali ispunjavati i razradio planove njihovog daljeg vođenja u službi. - U opus uspeha koje je u svojoj načelničkoj karijeri postigao dr Mihajilo - Mika Marković važno mesto zauzima usavršavanje iz ratne hirurgije, sanitetske taktike i higijene. Razmišljajući na koji način, ekonomično i efikasno treba lekarima približiti savremene spoznaje, on se odlučio na sistem kratkih kurseva i angažovao najpoznatije lekare iz zemlje i inostranstva.-istakao je Jevtić. - Dr Marković osetio je duh vremena i naslutio buduće domete hirurgije, koja je u zapadnim zemljama postala cenjena medicinska disciplina. U tom smislu otvoreno je pet hirurških odelenja u vojnim bolnicama i udareni su temelji ovoj disciplini u Srbiji.

- Mika Marković je postigao i dogovor da se civili mogu lečiti u vojnim bolnicama. Zahvaljujući disciplini i strogim higijenskim merama vojne bolnice su imale veće uspehe u hirurškom lečenju, pa je dr Marković imao podršku da sagradi i bolnicu u Kruševcu i Pirotu. Ranije je napomenuto da je Vojna hirurška bolnica u Nišu delo dr Markovića. Putujući po inostranim državama dr Marković se trudio da evropska dostignuća prenese u Srbiju. – naglasio je Jevtić. Dižući bolnice po Srbiji dr Marković je nastojao da one budu u funkciji srpskog naroda, sa obučenim kadrovima i modernim uređajima i instrumentima. Svaka bolnica imala je aparate za sterilizaciju, a bolničari koji su vršili sterilizaciju imali su posebnu obuku. U tu svrhu dr Marković je napravio nastavni plan i program obuke bolničara, razrađen precizno po taksativno poređanim članovima.

-U vreme rukovođenja srpskim sanitetom dr Marković uveo i obavezno polaganje majorskog ispita za lekare koji su aspirirali za čin majora. Bili su to vrlo ozbiljni ispiti, koji su zahtevali dugotrajne temeljite pripreme. Predmet ispita bila je uglavnom vojnomedicinska nauka, od hirurgije i sanitetske taktike, do farmakologije i higijene. Komisija je bila sastavljena od članova čiji je autoritet bio neosporan. U svom nastojanju da „sredi i uredi" prilike u vojnom sanitetu dr Marković nije ostavljao ni jedan segment bez odredbi i uredbi. Posebno se bavio problemima lekova i farmakologije.

Po ugledu na savremene evropske armije, dr Marković je u skladu sa sanitetsko-taktičkom doktrinom nastojao organizovati snabdevanje poljskih bolnica sa lekovima, zavojima, instrumentima i ostalim bolničkim priborima.

Svaki proučavalac istorije srpskog saniteta u njegovim tekstovima može naći zanimljivo štivo za analizu sanitetske taktike i organizacije zdravstvene službe u ratu i miru. Dr Marković dao je i nesebičan doprinos formiranju prvih bakteriološko-higijenskih i zavoda za proizvodnju vakcina u našoj zemlji, svrstavajući Srbiju još pre 110 godina na polju medicinske struke među razvijene evropske zemlje.

Povodom Dana VMA, u krugu VMA biće otkrivena i bista dr Mihajila Mike Markovića.