U danu posvećenom Vojnom zdravstvu, na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru 64. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, održana je tribina pod nazivom "Iskustva u angažovanju kapaciteta Sanitetske službe Vojske Jugoslavije u toku agresije NATO na SRJ 1999. godine".

Na tribini o iskustvima vojnog saniteta tokom 1999. godine govorili su pukovnik dr Nebojša Đenić, načelnik Odeljenja za hirurške bolesti Vojne bolnice Niš i pukovnik docent dr Srđan Starčević, načelnik Klinike za ortopedsku hirurgiju Vojnomedicinske akademije.

- Organizovanje Sanitetske službe Vojske Srbije tih ratnih godina bilo je veoma kompleksno, ali i efikasno. Statistički obrađeni podaci sa terena, od granice i Košara, preko Đakovice i uopšte Kosova i Metohije do Vojne bolnice u Nišu i VMA u Beogradu, gde je lečen najveći broj ranjenika u tom periodu, pokazuju da su učinci Sanitetske službe bili na zavidnom nivou, ocenio je pukovnik dr Đenić prisećajući se teških uslova u kojima su doktori tadašnje Vojske Jugoslavije radili na terenu. Govoreći o kvalitetu tretmana ranjenika tokom ratnih dešavanja 1999. godine Đenić je izneo podatke prema kojima su pacijenti o kojima se starala vojna Sanitetska služba bili među najadekvatnije zbrinutima u odnosu na sve medicinske službe koje su bile angažovane tokom agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, što se pripisuje vrhunskoj obučenosti, profesionalnosti i iskustvu vojnih medicinskih radnika.

Pukovnik doc. dr Starčević istakao je da je ratna hirurgija najteža zbog toga što su povrede nanete savremenim ratnim sredstvima strahovite.

- Tih devedesetih godina stekli smo važna znanja iz hirurgije, nažalost upravo na terenu. A poznato je da je najbolja škola za hirurgiju upravo ratna hirurgija. Do 1999. godine stekao sam dovoljno iskustva u praksi i mislio sam da sam već sve video. Međutim, nije bilo tako. Bio sam u dežurnom timu kada je u Beogradu bombardovana bolnica Dragiša Mišović. Povrede ranjenih vojnika koji su nastradali te noći bile su nešto sa čime sam se prvi put susreo, budući da u sličnim uslovima do bolnice stižu ranjenici koji su na neki način već zbrinuti. Međutim, tim vojnicima pružena je samo neophodna prva pomoć i odmah su poslati u bolnicu, prisetio se pukovnik dr Starčević iskustva iz ratne 1999. godine, složivši se sa kolegom iz Vojne bolnice Niš da ratna hirurgija ima jednako važnu ulogu i u mirnodopskim uslovima, s obzirom na to da je zahvaljujući brojnim iskustvima stečenim u vanrednim okolnostima spremna za situacije sa kojima civilni medicinski radnici često nemaju kontakt.