Nacionalni simpozijum o multidisciplinarnom pristupu u nezi i lečenju pacijenata obolelih od COVID-19 održan je na Vojnomedicinskoj akademiji.

Uz reči dobrodošlice načelnik VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević rekao je da se svetla obrazovne pozornice Vojnomedicinske akademije ne gase i istakao zadovoljstvo što se amfiteatar VMA vratio svojoj osnovnoj nameni. Podsećajući na ulogu VMA tokom pandemije COVID-19 istakao je da su izvršeni svi zadaci koji su pred pripadnicima VMA bili i još uvek traju. Napomenuo je da je današnji skup izuzetno važan iz više aspekata, ali prvenstveno kako bi bilo sagledano šta je to što može bolje da se uradi i podsetio da su zadaci VMA edukacija i učenje u kontinuitetu. Pozdravljajući skup poželeo je učesnicima da nikad ne zaborave korake prethodnika u struci jer „bez tih malih koraka ne bi bilo ni vaših velikih koje vam želim i u budućnosti“.

U uvodnom obraćanju načelnik Službe za zdravstvenu negu VMA master medicinska sestra Bojana Jovanović rekla je da će na simpozijumu afirmisani predavači učesnicima iz Srbije i regiona predstaviti najznačajnije teme o kovidu sa ciljem sticanja novih znanja, veština i smernica za unapređenje profesionalnih aktivnosti. Podsetila je da je pandemija mobilisala ljudske i profesionalne resurse, ali i da je timskim radom pokazano znanje i umeće, posvećenost i odgovornost, neustrašivost i neumornost. Kako je navela, svojim radom, medicinske sestre poslale su jasnu sliku o značaju svoje profesije, ali i poruku da im je preko potrebno zakonsko utemeljenje i priznanje jer su samo priznatoj profesiji dostupni svi putevi razvoja i unapređenja „od formalnog obrazovanja, učenja u kontinuitetu do učešća na organizovanim vidovima edukacije, a sve sa ciljem izgradnje puteva saradnje, širenja znanja u interesu bolje stručne prakse, razmene iskustva i profesionalnih kontakata sa kolegama“.

Skup je pozdravila i direktor Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije strukovna medicinska sestra Vesna Jocić i rekla da tema simpozijuma govori o značaju profesionalnih izazova sa kojima se struka medicinske sestre suočava. Istakla je da je uložen napor svih činioca zdravstvenog sistema nemerljiv rečima, da zaslužuje svaki vid divljenja i poštovanja, te da je nesebično zalaganje prepoznato kako od struke tako i od pacijenata koji svakodnevno iskazuju veliku zahvalnost što je naposletku najveća nagrada.

Predsednik Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srbije diplomirana medicinska sestra Dijana Otašević pozdravljajući skup istakla je da je poznato koliko su sestre značajan segment rada u zdravstvenom sistemu, ali napomenula da je osnivanje Službe za zdravstvenu negu VMA epohalno za profesiju medicinske sestre. U ime asocijalice izrazila je zahvalnost i solidarnost medicinskim sestrama jer one ulažu sva svoja znanja i veštine u prevenciji i zbrinjavanju obolelih nesebično izvršavajući profesionalne zadatke, pružajući pomoć pojedincu, porodici i društvu u celini, a tokom prethodnog perioda odolele su svim izazovima. Govoreći o temama predavanja na simpozijumu rekla je da je unapređenje kvaliteta rada medicinskih sestara važno i za kvalitet zdravstvene nege pružene korisnicima te da je simpozijum prilika da se mnogo toga nauči, razmene iskustva i pruži nov doprinos u unapređenju kvaliteta rada sestara i kvaliteta zdravstvene nege.

U prvoj sesiji predavanjima su obuhvaćene teme poput organizacije ljudskih resursa u vojnom sanitetu tokom pandemije, mere prevencije i suzbijanja širenja SARS-CoV-2 virusa u zdravstvenim ustanovama, iskustva terapije sa prikazom slučajeva i analizu prvih 1000 pacijenata lečenih u Vojnoj kovid bolnici „Karaburma“, rada „Beogradske Arene“ - najveće privremene kovid bolnice na Balkanu, organizaciju poljske bolnice u uslovima COVID-19 infekcije u Novom Pazaru, kao i iskustva iz Centra za hitnu pomoć VMA. Drugi deo simpozijuma bio je posvećen izazovima i iskustvima medicinskih sestara i zdravstvenih radnika u toku pandemije u bolnici „Batajnica“, organizaciji zdravstvene nege u Kliničko bolničkom centru Zvezdara, Kliničko bolničkom centru Zemun i Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“ tokom rada u kovid sistemu, kao i iskustva zdravstvene nege pacijenata u jedinicama intenzivnog lečenja u Republici Srpskoj. Poslednja sesija, pored iskustva iz Vojne kovid bolnice „Karaburma“ o zadovoljstvu zdravstvenom negom, načinu informisanja i stavovima o kovid infekciji i imunizaciji hospitalizovanih pacijenata, uključila je i predavanja o organizaciji rada medicinskih sestara - tehničara u Centru za hitnu pomoć VMA, infektivnog odeljenja u Vojnoj kovid bolnici „Karaburma“, iskustvima iz Republike Crne Gore, fizioterapeutski pristup i rehabilitaciju pacijenata obolelih od COVID-19, ulozi medicinske sestre u prevenciji i kontroli bolničkih infekcija u nekovid bolnici, kao i merama prevencije i zdravstvene zaštite zdravstvenih radnika u Vojnoj kovid bolnici „Karaburma“.