Knjigu "Matične ćelije i tkivni inženjering", autora prof. dr Mirjane Pavlović sa Univerziteta Florida Atlantik iz SAD (Department of Computer and Electrical Engineering and Computer Science, Florida Atlantic University, Florida, USA) i prof. dr Bele Balinta, načelnika Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA, objavio je američki izdavač Springer početkom januara 2013. godine.

Ovaj koncizan pregled funkcionalnog, fenotipskog, regenerativnog, transplantacijskog i terapijskog aspekta entiteta matične ćelije, predstavlja značajan doprinos i obećava dalji razvoj ove grane medicine. Knjiga ilustrativno prikazuje prave primere iz prakse i domena bazičnih istraživanja koji mogu dovesti do optimizacije ove terapije u ljudskoj patologiji. Napisana od strane istraživača i kliničara-praktičara na osnovu sopstvenih iskustava, knjiga je preporučena kao korisno nastavno sredstvo uz osnovne udžbenike. Prvo izdanje ove knjige za sada je dostupno na engleskom jeziku pod nazivom "Stem Cells and Tissue Engineering".

Zahvaljujući svom "neograničenom" biološkom potencijalu samoobnavljanja, totipotentne, pluripotentne i/ili multipotentne matične ćelije održavaju konstantnost sopstvene populacije u različitim tkivima i višekomponentnim ćelijskim sistemima, kao što je kostna srž. Iz primitivnijih odeljaka nastaju prvo ćelije sa unekoliko smanjenim potencijalom samoobnavljanja, a potom matične ćelije opredeljene za jednu lozu - čiji je kapacitet samoobnavljanja praktično zanemarljiv. Ovaj odeljak matičnih ćelija daljim sazrevanjem formira morfološki prepoznatljive prekursore i funkcionalne zrele ćelije. Pojedine populacije matičnih ćelija hematopoeze predstavljaju jedan "razvojni kontinuum" ćelija različitog stepena zrelosti i opisuju se kao populacija piramidalne organizacije. Nju čine tri glavna ćelijska odeljka: a) odeljak toti/multi/pluripotentnih matičnih ćelija; b) odeljak oligounipotentnih (opredeljenih) matičnih ćelija i c) odeljak morfološki prepoznatljivih (nezrelih i zrelih) ćelija.

Za potrebe terapijske primene u oblastima transplantacijske i regenerativne medicine, matične ćelije se najčešće prikupljaju iz kostne srži ili periferne krvi posle mobilizacije, a po potrebi iz drugih izvora, na primer iz umbilikalne krvi, mišićnog i drugih tkiva. Pojednostavljeno, transplantacija matičnih ćelija je terapijski metod kojim se obezbeđuje zamena primarno ili arteficijalno oštećenih, odnosno funkcionalno manje vrednih ćelija hematopoeze zdravim matičnim ćelijama hematopoeze. Drugim rečima, transplantacija matičnih ćelija obezbeđuje kompletnu i dugotrajnu rekonstituciju bolesnikovog hematopoeznog sistema posle mijeloablativne terapije ili drugih oštećenja kostne srži koja ugrožavaju njegov život. Toti/pluripotentne matične ćelije primenljive su na polju "regenerativne medicine" i njihova terapijska upotreba opravdana je u lečenju bolesnika sa oštećenjem miokarda, jetre, pankreasa, moždanog i vaskularnog tkiva, itd. U tom kontekstu, prve kliničke studije su pokazale da ubrizgavanje matičnih ćelija u neko oštećeno i/ili ishemijsko područje rezultuje njihovim prihvatanjem ("homing") i sledstvenim trans-diferentovanjem u ćelijske linije datog organa/tkiva. Faktori rasta angiogeneze istovremeno pospešuju formiranje kolateralnih kapilara i arteriola, a sam proces je poznat kao "neoangiogeneza".

Uz kritički prikaz i tumačenje najsavremenije inostrane literature iz oblasti transplantacijske i regenerativne, odnosno personalizovane medicine, autori prikazuju sopstvene zavidne rezultate prekliničkih istraživanja i efekte terapijske primene matičnih ćelija.

 

Beograd, 24. januar 2013. godine