Intervju Načelnika VMA za list PRES
06. 10. 2008
Beograd - 6. oktobar - PRES U GOSTIMA
Intervju načelnika VMA, general-majora, prof. dr Miodraga Jevtića nedeljnom magazinu dnevnog lista Press
Kuća poslednje nade
Posle godina krize, kroz koju je prošla bivša savezna država i sve njene institucije, VMA je ponovo postala regionalni centar zdravstva. Ostvareni su veliki rezultati, ali uvek može bolje, kaže dr Miodrag Jevtić, načelnik ove ustanove.
„Odlukom da VMA postane integralni deo našeg zdravstvenog sistema, rasteretili smo druge bolnice, skratili listu čekanja i konsolidovali naš finansijski status.“
Zovu je hramom nauke i medicine, kućom zdravlja, ali i kućom poslednje nade. Postoji duže od jednog i po veka, ali je mnogi i danas poistovećuju samo sa znatno mlađom, prelepom zgradom na banjičkom visu. Zvali su je, najčešće bez razloga, i "Zabranjenim gradom", mestom rezervisanim za one koji su u mnoštvu privilegija imali i prvenstvo u borbi za život. Ipak, za većinu lekara, za brojne generacije stručnjaka i čitavu armiju pacijenata koji su prošli njenim odajama, Vojnomedicinska akademija je bila i ostala samo poprište vekovne borbe protiv bolesti. Ime, status i nečiji položaj u društvu, ovde nikada nisu imali poseban značaj.
Imali smo čast i privilegiju da nas kroz hodnike ovog zdanja nedavno provede general-major, prof. dr Miodrag Jevtić, čovek koji u životu ima samo dve velike strasti: vojsku i medicinu. Kažemo privilegiju, jer kada vam je sagovornik prvi čovek kuće kroz koju dnevno prođe više od deset hiljada ljudi, čitav jedan mali grad, svaki minut je zlata vredan.
- Ne želim da glorifikujem Vojnomedicinsku akademiju, da o njoj govorim na način koji bi nekom mogao da zasmeta, ali je činjenica da je reč o instituciji od nacionalnog značaja - kaže dr Jevtić. - Podatak da postojimo skoro165 godina, znatno duže nego pojedine države u svetu, već sam po sebi dovoljno govori. Najveća tekovina ovog višedecenijskog trajanja je činjenica da smo sabirali iskustva, da znamo sve ono što su znali i naši nekadašnji učitelji, ali da se time ne zadovoljavamo. Trudimo se da uvek pomerimo granice, da budemo što bolji, uspešniji, delotvorniji, da pacijentima pružimo maksimum bez obzira na to da li su vojni ili civilni osiguranici, da li dolaze sa uputnicom ili sami plaćaju svoje lečenje. A da smo na pravom putu, možda najbolje svedoči činjenica da se našoj ustanovi sve više za pomoć obraćaju i ljudi izvan Srbije, oni koji smatraju da će ovde najlakše rešiti svoje probleme.
Na VMA kažu da svoj rad temelje na tri ključna segmenta:lečenju, edukaciji i nauci. Reč je, zapravo, o jednom zaokruženom sistemu, koji u svakom trenutku može da stručno i efikasno reaguje u slučaju svake nevolje, posebno kada je reč o masovnim katastrofama i velikim nesrećama. A da se sa problemima mogu izboriti, možda više od reči, govore brojke: na VMA danas radi 470 lekara, 40 stomatologa, 36 farmaceuta i više od 1.400 medicinskih tehničara svih profila. Ovim ciframa valja dodati i nastavno-naučni potencijal, koji je zaista impresivan: čini ga 135 profesora, 186 doktora nauka i 78 magistara. Jedan reprezentativan sastav koji svakako uliva poverenje i pruža nadu. Ipak, ne možemo a da ne pitamo ko zaista ima privilegiju da koristi njihove usluge?
- Reč je o fami da je VMA institucija rezervisana isključivo za vojna lica i društvenu elitu - kaže dr Jevtić. - Naša kuća jeste vojna ustanova, time se i ponosimo, ali nikada u svojoj istoriji nismo zatvorili vrata pred bilo čijom nesrećom. Svaki pacijent nam je važan i ima pravo na isti tretman. Štaviše, od 1. januara ove godine, zvanično smo postali i integralni deo javnog zdravstvenog sistema naše zemlje, što znači da smo dostupni svim građanima. Time ćemo, ujedno, rešiti i neke druge probleme, bićemo još bolji i efikasniji!
To znači da je 40 odsto ukupnih kapaciteta planirano za građane, one koji će ubuduće ovde dolaziti sa uputom svojih lekara. Međutim, važno je da je time i sama VMA konačno pronašla svoje mesto u društvu. Naime, kao savezna ustanova države koja je u međuvremenu prestala da postoji, i sama Akademija se našla u svojevrsnom vakumu.
- Bili smo u izuzetno teškoj situaciji, do te mere da je u jednom trenutku postavljeno i pitanje gašenja vojnog zdravstva - kaže naš sagovornik. - To je i učinjeno u nekim zemljama okruženja, ali se srećom od toga odustalo. Ovim rešenjem ne samo da smo konsolidovali naš finansijski status, već smo i značajno rasteretili budžet i došli u situaciju da više nikome ništa ne dugujemo. Ni jednog jedinog dinara! Istovremeno smo značajno rasteretili i neke druge bolnice, skratili liste čekanja i došli u situaciju da možemo pomoći svima. Nadam se da ćemo uskoro dobiti svoje mesto i u akademskom i naučno-istraživačkom sistemu, odnosno da će naša drzava i u ovom segmentu našeg rada prepoznati svoj interes.
A naučnom istraživanju se ovde oduvek pridavala pažnja. Puno toga je otkriveno i ostvareno, što VMA i danas čini jednom od najznačajnijih naučnih ustanova na području Balkana i jugoistočne Evrope. Samo se u ovom trenutku radi na realizaciji dva mega projekta, koji uključuje više 50 naučno-istraživačkih zadataka. Većina ovih istraživanja je od ogromnog značaja i za vojsku i za državu, a finansira se sredstvima iz prihoda VMA. Ovde se nadaju da će uskoro i država dati svoj doprinos. Sem toga, puna pažnja se posvećuje i školovanju kadrova, a samo u poslednjih godinu dana više od 50 mladih ljudi je poslato na usavršavanje, od Hjustona do Tokija.
-Kvalitetni i stručni kadrovi su jedna od naših najvećih vrednosti - kaže dr Jevtić. - Poslali smo ljude u svet da se upoznaju sa najvećim svetskim dostignućima, da to znanje kasnije i ovde primene. To je, valjda, i razlog što neke najsloženije operacije ovde izvršavamo skoro rutinski, što smo po mnogim parametrima veoma respektabilna zdravstvena ustanova, ne samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope.
To potvrđuju i rezultati. U toku prošle godine ovde je izvršeno čak pet transplatacija jetre, jedne od najsloženijih i najkomplikovanijih hirurških operacija. Transplatacija bubrega ili koštane srži, na primer, ovde je odavno stvar rutine. Tu su i istraživanja u oblasti primene ćelijske terapije i primene matičnih ćelija, koja već sada daju dobre rezultate u slučajevima kada su druge mogućnosti iscrpljene. Ili, recimo, rezultati u oblasti oftamologije, gde se problemi velikih dioptrija rešavaju za svega nekoliko minuta.
Naravno, uvek može više i bolje, a to je i životna deviza našeg sagovornika. U mnogim oblastima medicine VMA je odavno lider u regionu. U nekim i nije, ali se nadaju da će to uskoro postati. Najvažnije je, međutim, da je VMA postala kuća svih naših građana, upravo onih koji su je osnovali i decenijama razvijali.
Vlada Arsić
Bolnica kao grad
Vojnomedicinska akademija u svom sastavu ima 27 klinika, 17 instituta, Centar za kontrolu trovanja, Trauma centar, Centar hitne pomoći, Centar za transplataciju organa i kostne srži... Samo Dijagnostičko-poliklinički centar dnevno zbrine između 3,5 i 4.000 ljudi. Na VMA trenutno radi 2672 lica, a dopunskim i vanrednim angažovanjem uposleno je još 1.200 ljudi.Raspolaže sa 1.200 bolničkih postelja, a godišnje se u ovoj ustanovi smesti 30.000 bolesnika i obavi oko 20000 hirurških intervencija.
Intervju načelnika VMA, general-majora, prof. dr Miodraga Jevtića nedeljnom magazinu dnevnog lista Press
Kuća poslednje nade
Posle godina krize, kroz koju je prošla bivša savezna država i sve njene institucije, VMA je ponovo postala regionalni centar zdravstva. Ostvareni su veliki rezultati, ali uvek može bolje, kaže dr Miodrag Jevtić, načelnik ove ustanove.
„Odlukom da VMA postane integralni deo našeg zdravstvenog sistema, rasteretili smo druge bolnice, skratili listu čekanja i konsolidovali naš finansijski status.“
Zovu je hramom nauke i medicine, kućom zdravlja, ali i kućom poslednje nade. Postoji duže od jednog i po veka, ali je mnogi i danas poistovećuju samo sa znatno mlađom, prelepom zgradom na banjičkom visu. Zvali su je, najčešće bez razloga, i "Zabranjenim gradom", mestom rezervisanim za one koji su u mnoštvu privilegija imali i prvenstvo u borbi za život. Ipak, za većinu lekara, za brojne generacije stručnjaka i čitavu armiju pacijenata koji su prošli njenim odajama, Vojnomedicinska akademija je bila i ostala samo poprište vekovne borbe protiv bolesti. Ime, status i nečiji položaj u društvu, ovde nikada nisu imali poseban značaj.
Imali smo čast i privilegiju da nas kroz hodnike ovog zdanja nedavno provede general-major, prof. dr Miodrag Jevtić, čovek koji u životu ima samo dve velike strasti: vojsku i medicinu. Kažemo privilegiju, jer kada vam je sagovornik prvi čovek kuće kroz koju dnevno prođe više od deset hiljada ljudi, čitav jedan mali grad, svaki minut je zlata vredan.
- Ne želim da glorifikujem Vojnomedicinsku akademiju, da o njoj govorim na način koji bi nekom mogao da zasmeta, ali je činjenica da je reč o instituciji od nacionalnog značaja - kaže dr Jevtić. - Podatak da postojimo skoro165 godina, znatno duže nego pojedine države u svetu, već sam po sebi dovoljno govori. Najveća tekovina ovog višedecenijskog trajanja je činjenica da smo sabirali iskustva, da znamo sve ono što su znali i naši nekadašnji učitelji, ali da se time ne zadovoljavamo. Trudimo se da uvek pomerimo granice, da budemo što bolji, uspešniji, delotvorniji, da pacijentima pružimo maksimum bez obzira na to da li su vojni ili civilni osiguranici, da li dolaze sa uputnicom ili sami plaćaju svoje lečenje. A da smo na pravom putu, možda najbolje svedoči činjenica da se našoj ustanovi sve više za pomoć obraćaju i ljudi izvan Srbije, oni koji smatraju da će ovde najlakše rešiti svoje probleme.
Na VMA kažu da svoj rad temelje na tri ključna segmenta:lečenju, edukaciji i nauci. Reč je, zapravo, o jednom zaokruženom sistemu, koji u svakom trenutku može da stručno i efikasno reaguje u slučaju svake nevolje, posebno kada je reč o masovnim katastrofama i velikim nesrećama. A da se sa problemima mogu izboriti, možda više od reči, govore brojke: na VMA danas radi 470 lekara, 40 stomatologa, 36 farmaceuta i više od 1.400 medicinskih tehničara svih profila. Ovim ciframa valja dodati i nastavno-naučni potencijal, koji je zaista impresivan: čini ga 135 profesora, 186 doktora nauka i 78 magistara. Jedan reprezentativan sastav koji svakako uliva poverenje i pruža nadu. Ipak, ne možemo a da ne pitamo ko zaista ima privilegiju da koristi njihove usluge?
- Reč je o fami da je VMA institucija rezervisana isključivo za vojna lica i društvenu elitu - kaže dr Jevtić. - Naša kuća jeste vojna ustanova, time se i ponosimo, ali nikada u svojoj istoriji nismo zatvorili vrata pred bilo čijom nesrećom. Svaki pacijent nam je važan i ima pravo na isti tretman. Štaviše, od 1. januara ove godine, zvanično smo postali i integralni deo javnog zdravstvenog sistema naše zemlje, što znači da smo dostupni svim građanima. Time ćemo, ujedno, rešiti i neke druge probleme, bićemo još bolji i efikasniji!
To znači da je 40 odsto ukupnih kapaciteta planirano za građane, one koji će ubuduće ovde dolaziti sa uputom svojih lekara. Međutim, važno je da je time i sama VMA konačno pronašla svoje mesto u društvu. Naime, kao savezna ustanova države koja je u međuvremenu prestala da postoji, i sama Akademija se našla u svojevrsnom vakumu.
- Bili smo u izuzetno teškoj situaciji, do te mere da je u jednom trenutku postavljeno i pitanje gašenja vojnog zdravstva - kaže naš sagovornik. - To je i učinjeno u nekim zemljama okruženja, ali se srećom od toga odustalo. Ovim rešenjem ne samo da smo konsolidovali naš finansijski status, već smo i značajno rasteretili budžet i došli u situaciju da više nikome ništa ne dugujemo. Ni jednog jedinog dinara! Istovremeno smo značajno rasteretili i neke druge bolnice, skratili liste čekanja i došli u situaciju da možemo pomoći svima. Nadam se da ćemo uskoro dobiti svoje mesto i u akademskom i naučno-istraživačkom sistemu, odnosno da će naša drzava i u ovom segmentu našeg rada prepoznati svoj interes.
A naučnom istraživanju se ovde oduvek pridavala pažnja. Puno toga je otkriveno i ostvareno, što VMA i danas čini jednom od najznačajnijih naučnih ustanova na području Balkana i jugoistočne Evrope. Samo se u ovom trenutku radi na realizaciji dva mega projekta, koji uključuje više 50 naučno-istraživačkih zadataka. Većina ovih istraživanja je od ogromnog značaja i za vojsku i za državu, a finansira se sredstvima iz prihoda VMA. Ovde se nadaju da će uskoro i država dati svoj doprinos. Sem toga, puna pažnja se posvećuje i školovanju kadrova, a samo u poslednjih godinu dana više od 50 mladih ljudi je poslato na usavršavanje, od Hjustona do Tokija.
-Kvalitetni i stručni kadrovi su jedna od naših najvećih vrednosti - kaže dr Jevtić. - Poslali smo ljude u svet da se upoznaju sa najvećim svetskim dostignućima, da to znanje kasnije i ovde primene. To je, valjda, i razlog što neke najsloženije operacije ovde izvršavamo skoro rutinski, što smo po mnogim parametrima veoma respektabilna zdravstvena ustanova, ne samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope.
To potvrđuju i rezultati. U toku prošle godine ovde je izvršeno čak pet transplatacija jetre, jedne od najsloženijih i najkomplikovanijih hirurških operacija. Transplatacija bubrega ili koštane srži, na primer, ovde je odavno stvar rutine. Tu su i istraživanja u oblasti primene ćelijske terapije i primene matičnih ćelija, koja već sada daju dobre rezultate u slučajevima kada su druge mogućnosti iscrpljene. Ili, recimo, rezultati u oblasti oftamologije, gde se problemi velikih dioptrija rešavaju za svega nekoliko minuta.
Naravno, uvek može više i bolje, a to je i životna deviza našeg sagovornika. U mnogim oblastima medicine VMA je odavno lider u regionu. U nekim i nije, ali se nadaju da će to uskoro postati. Najvažnije je, međutim, da je VMA postala kuća svih naših građana, upravo onih koji su je osnovali i decenijama razvijali.
Vlada Arsić
Bolnica kao grad
Vojnomedicinska akademija u svom sastavu ima 27 klinika, 17 instituta, Centar za kontrolu trovanja, Trauma centar, Centar hitne pomoći, Centar za transplataciju organa i kostne srži... Samo Dijagnostičko-poliklinički centar dnevno zbrine između 3,5 i 4.000 ljudi. Na VMA trenutno radi 2672 lica, a dopunskim i vanrednim angažovanjem uposleno je još 1.200 ljudi.Raspolaže sa 1.200 bolničkih postelja, a godišnje se u ovoj ustanovi smesti 30.000 bolesnika i obavi oko 20000 hirurških intervencija.
