Poštujući prošlost, okrenut sadašnjosti, posvećen budućnosti, u svom radu i stvaranju, čovek neminovno doživljava potrebu da za trenutak zastane i da pažljivo premeri dužinu i kvalitet pređenih staza, da bi osmislio svoj dalji put. Vaspitavan sam i obrazovan tako da uvek težim najvišim vrednostima, verovatno zato stalno govorim da možemo više i bolje. Zato ću uvek više verovati čoveku, nego mašini. Naše strateško opredeljenje i jeste ulaganje u struku i znanje. Preboleli smo težak period, a da nismo roptali. Nikome nismo bili nelojalna konkurencija. Ubeđen sam da smo utakmicu dobili i da u potencijal kojim sada raspolaže VMA treba ulagati. Siguran sam de će se to višestruko vratiti - imajući uvek u vidu realnu vrednost i nemerljivu nacionalnu dimenziju naše i vaše VMA. 

Istorija VMA seže daleko u prošlost, u vreme ponovnog uspostavljanja srpske države, sredinom 19. veka. Od tada do danas pređen je put koji se, verovatno jedino godinama može precizno izraziti – 165. Ova godišnjica, povod je za razgovor sa general-majorom profesorom dr Miodragom Jevtićem, načelnikom VMA, čovekom koji je, vodeći kuću od izuzetnog značaja za vojsku i državu, u ne baš laganim vremenima, pokazao za lekara neobične odlike poznavanja zakonitosti kriznog menadžmenta.
Jer, vreme se najbolje meri kada se sastojku svega što je nekada bilo, doda kritički element ovoga što jeste, da bi se tek naznačile smernice za ono što će doći. Tim misaonim tokom tekao je i razgovor koji sledi, uoči još jednog značajnog datuma u istoriji Vojnomedicinske akademije - još jedne vremenske odrednice kojom ova kuća potvrđuje svoje trajanje.

*Uz sva iskušenja, ratove, bolesti, epidemije, šta je to što je suštinski odredilo i oblikovalo profil Vojnomedicinske akademije na putu dugom 165 godina? Koji su to prelomni trenuci, procesi, odluke, ljudi...


- Svojim trajanjem tokom surove i trnovite istorije naroda na ovim turbulentnim prostorima, vojni sanitet i vojna bolnica odavno su utisnuti u svest i istorijsko pamćenje srpskog naroda kao element poverenja, potvrđenosti i specifičnog dostojanstva. Istorijske korene VMA vezujemo za period ponovnog uspostavljanja srpske države nakon viševekovnog ropstva. Naime, Ukazom državnog saveta zasnovanog na Sretenjskom ustavu iz 1835. godine ustanovljena je sanitetska služba, a već 1836. godine osnovana je Vojna bolnica u Savamali. Uredbom knjaza Aleksandra Karađorđevića od 02. marta (19. februara) 1844. godine formirana je Centralna vojna bolnica smeštena na prostoru današnje Treće beogradske gimnazije. Upravo taj dan - objedinjavanja svih sanitetskih resursa na ovom prostoru, obeležavamo kao Dan VMA.
Od tada do danas ova bolnica bila je svedok značajnih istorijskih događaja. Njeni kadrovi su bili važan oslonac srpskoj vojsci u oslobodilačkim ratovima od 1912-1918. godine.
Prvih osam profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu bili su kadrovi Glavne vojne bolnice koji su svoje angažovanje smatrali patriotskim zadatkom i ostvarenjem veličanstvenog dela namenjenog sopstvenom narodu i otadžbini.
Kadrovi Glavne vojne bolnice, takođe, činili su herojska dela u lečenju ranjenih i bolesnih u antifašističkom ratu od 1941-1945. godine.
Skupština FNRJ je 1960. godine donela Zakon kojim je VMA definisana kao najviša vojnozdravstvena, naučnoistraživačka ustanova i centar za poslediplomsko školovanje.
U pošastima poslednje decenije dvadesetog veka, VMA je opet svim svojim potencijalima i energijom bila uz svoj narod, izdržavši još jednu nametnutu probu stepena organizovanosti, stručnosti, ljudske i profesionalne etike. Medicinska pomoć je pružana svima bez obzira na nacionalnu pripadnost, ideološka opredeljenja, verska osećanja ili socijalni status. Hirurški je zbrinuto više od 8 000 ranjenika.
U veoma teškim trenucima raspada bivše države i VMA je pretrpela mnoge bolne udarce. Energično smo se borili protiv onih koji su smatrali da ovakva bolnica ne treba Srbiji, ukazujući da je ona nacionalno blago, strateški resurs u budućim vremenima. Upornim radom, uz podršku Ministarstva odbrane uzdigli smo se poput Feniksa. Sada je ponovo prestižno iz celog sveta doći u VMA, regionalni smo lideri u oblasti vojnomedicinske edukacije ali i aktivni članovi Balkanskog i Svetskog komiteta vojne medicine.
Svaki sistem koji ima dugo istorijsko trajanje, posebno na polju struke, nauke i obrazovanja, a poštuje svoju tradiciju i predano radi u sadašnjosti - ima predvidivu budućnost. I upravo to, taj sistem, je naša najveća vrednost, važnija od svakog pojedinca koji je ulagao, ili ulaže sebe u ovu kuću zdravlja.

* Vojnomedicinska akademija je danas jedinstveno dobro Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali i nacionalno blago od strateškog državnog interesa. Šta je to što Vojnomedicinskoj akademiji omogućava takav značaj?
- VMA je veoma dobro organizovana medicinska ustanova u kojoj svako ima svoje mesto, zadatke i obaveze. Učili smo od velikih umova naše profesije i uvek smo bili u službi svog naroda. Naša vrata su otvorena za saradnju, pri čemu smo svoja saznanja delili sa drugima a nije nas bilo sramota i da učimo od drugih. U teškim vremenima koja su iza nas ostali smo bez velikog broja vrhunskih stručnjaka, ali nismo klonuli. Znali smo i uvek branili tezu da su kadrovi najveće bogatsvo VMA i tu smo proteklih godina uložili mnogo napora. Zato sada VMA ponovo blista sa liderima medicinske profesije u mnogim oblastima. Menadžment VMA se opredelio da prvo osposobi vrhunske kadrove i u okviru mogućnosti osavremenjava tehnologiju, a ne da nabavljamo opremu na kojoj nema ko da radi.
Oslanjajući se na kredibilitet koji VMA ima u svetu, osvežili smo brojne interpersonalne veze, revitalizovali saradnju sa eminentnim medicinskim centrima. Samo prošle godine VMA je posetilo oko dvadeset stranih delegacija na najvišem profesionalnom nivou.
Veliki značaj posvetili smo poboljšanju standarda zaposlenih, uz puno razumevanje Ministarstva odbrane. I nije to još uvek idealno, ali je nekoliko puta bolje nego prethodnih godina. Dopunskim radom stvorili smo pretpostavke da se radi i zaradi, a tako konkretno doprinosimo borbi protiv korupcije. Duboko sam ubeđen da VMA može da predstavlja pozitivan primer za to kako se izlazi iz poteškoća, a kao takva ona je pouzdan brend našeg Ministarstva odbrane i i Republike Srbije u budućim integrativnim procesima.
Uspešno realizujemo saradnju sa Republičkim zavodom zdravstvenog osiguranja, i to po najvišim standardima, jer smo posle dvogodišnjeg rada dobili evropske sertifikate da smo osposobljeni i u praksi primenjujemo sve neophodne ISO standarde: 9001, 14 000, 18 000 i 22 000.

* Sumirajući izabrane rezultate ostvarene samo u prethodnoj godini na novogodišnjem obraćanju novinarima, pomenuli ste i integraciju VMA u sistem javnog zdravstva, uključivanjem 40 odsto kapaciteta u zdravstveni sistem države Srbije. Sa tom praksom započelo se početkom 2008. godine. Kakvi su pokazatelji opravdanosti takve odluke u tih prvih godinu dana njene primene?

- Dobro promišljenim odlukama i doslednom realizacijom dogovorenog, početkom 2008. godine VMA je konačno postala dostupna svim građanima Srbije koji imaju potrebu za tercijernim nivoom zdravstvene zaštite. Naravno da smo sačuvali kapacitete za naše vojne osiguranike, koji su naša ciljna kategorija, ali sada sa prosečnom popunjenošću kapaciteta od 94,3 odsto, mi potpuno opravdavamo postojanje ovog medicinskog giganta. Broj pacijenata u svim segmentima medicinskog zbrinjavanja je skoro udvostručen. Veliki broj najtežih bolesnika i komplikacija iz zemlje, često i iz regiona, premešta se u našu ustanovu, zato što ovoj ustanovi veruju. Dakle, funkcionalnom integracijom dela VMA u sistem javnog zdravstva naše države na delu smo potvrdili osposobljenost dva sistema da uspešno sarađuju, kao i svuda u svetu. Pored stalnog unapređenje službe lečenja, intezivno radimo na unapređivanju organizacije postupanja u uslovima masovnih katastrofa, na uklanjanju postraumatskih posledica raznih vrsta, kod nas danonoćno radi i Nacionalni centar za kontrolu trovanja....

* Tokom prethodne godine ostvareni su izuzetni rezultati u svim oblastima medicine a posebno u hirurgiji. Da li hirurgija i dalje ostaje zaštitni znak VMA?
- Jedna od novina u našem radu je i zadatak da informišemo sve naše kolege i građane o dostignućima lekara VMA. Redovno smo to činili tokom prošle godine i javnost je bila u prilici da se upozna sa našim radom. Naravno da je hirurgija neprikosnoveni zaštitni znak VMA, ali ni u kom slučaju ne umanjujemo vrhunske, evropske i svetske rezultate naših profesora u oblasti interne medicine, neuropsihijatrije, naučnoistraživačkog rada i edukacije.
Kada je o hirurgiji reč, ponosni smo što u ovom hramu medicine i nauke već odavno rutinski radimo transplantacije bubrega, a od skoro jetre, koštane srži i matičnih ćelija. Prva smo državna bolnica u zemlji koja je nabavila egzajmer laser i osposobila stručnjake za skidanje visokih dioptrija i do plus-minus 10. Potpuno smo ovladali i srpski medicinski prostor ojačali spinalnom hirurgijom, navigacionom hirurgijom u ortopediji, endoskopskom tehnikom u skoro svim vidovima hirurške delatnosti, dnevnom hirurgijom rešavamo već skoro 30% svih intervencija. A ima još toliko toga što zahteva mnogo više prostora u vašem i našem listu.

* Istraživanja na polju primene matičnih ćelija i genetskog inženjeringa stručnjaka sa VMA su u samom vrhu svetskih dostignuća u tim oblastima. Pokrenut je rad i na dva meganaučna projekta, kako ste ih nazvali. Kakvi su to projekti?

- Pravo pitanje. Eto, i zbog toga je VMA danas strateški resurs Ministarstva odbrane, prestižna medicinska institucija u svetu, uzor i oslonac mnogima koji žele više i bolje.
Kada smo pre dve godine interno reorganizovali naučnoistraživački rad, stvorili smo bolje uslove za bavljenje bazičnim i kliničkim istraživanjima. I nismo stali na tome, "trust mozgova" naše kuće, naše Naučno-nastavno veće je odobrilo dugoročnu izradu dva mega projekta, sa više od 60 naučnoistraživačkih zadataka usmerenih na poboljšanje prevencije, dijagnostike i lečenja obolelih i povređenih, ali i na rešavanje naučnoistraživačkih problema koji su od interesa za sistem odbrane zemlje, koji se kadrovski i tehnološki ne mogu izvoditi u drugim naučnoistraživačkim institucijama u zemlji.
Najnoviji rezultati rada više od 300 doktora i magistara nauka, među kojima je i 40 pripadnika univerziteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, kao i desetak kolega iz iniostranstva, stavljeni su na uvid naučnoj i stručnoj javnosti putem 19 doktorata i magistarskih radova, više od 100 publikacija u vodećim međunarodnim časopisima. A ko se ne bi pohvalio i takvom činjenicom da je naš stručni časopis Vojnosanitetski pregled dostigao takav kvalitet da je polovinom godine uvršćen u bazu najprestižnijih svetskih časopisa.
Transplantacija matičnih ćelija i genetski inženjering su predmet svakodnevnog rada najistaknutijih naučnika VMA, a rezultate tih istraživanja za lečenje onih bolesti kod kojih su iscrpljene sve druge poznate metode, objavićemo kada budemo sigurni da smo zaista učinili nešto značajno za našu nauku i praksu.

* Nastavno-naučni potencijal VMA čini više od 115 profesora i docenata i 46 asistenata. VMA je svojim osnivačkim aktima definisana kao najviša vojnozdravstvena, naučnoistraživačka i obrazovna institucija. Istorija beleži da su lekari Glavne vojne bolnice bili i osnivači Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao što ste pomenuli. Ipak, VMA još uvek nije integrisana u akademski i naučnoistraživački prostor Srbije. Zašto?

- Sve je to tačno, ali je VMA kao nacionalna institucija pratila sudbinu države i nismo blagovremeno prepoznati u zdravstvu Srbije kao medicinska ustanova koja postoji i radi ovde u Beogradu. Bolno je saznanje da vas neko potcenjuje, ignoriše, ne priznaje, monopolski se ponaša, a pri tom znate da imate kvalitet, mentalnu snagu, znanje.....Traje to suviše dugo, i istine radi treba reći da je bilo propusta sa obe strane. Ipak, dolaze nova vremena i evo ovih dana smo imali veoma sadržajan sastanak sa rukovodstvom Kliničkog centra Srbije. Kao što smo pronašli zajednički jezik i interes za uđemo u sistem javnog zdravstva, očekujem i da u najskorije vreme to ostvarimo i u oblasti akademske i naučnoistraživačke delatnosti naše države. Poučeni dugogodišnjim nerazumevanjem i opstrukcijama, mi ne gubimo vreme i nećemo dozvoliti realizaciju ideje nekih da se VMA svede na vojnu bolničicu. Smatramo da profesori VMA ne smeju više da budu izopšteni iz akademskog prostora, zato smo završili gotovo sve za akreditaciju ustanove i studijskih programa za sva tri nivoa visokog obrazovanja.

* Na polju planetarizacije nauke VMA je strateški brend vojske i države na putu međunarodnih integracija. O tome svedoče status regionalnog centra, eminentni gostujući profesori, saradnja sa odgovarajućim medicinskim centrima širom sveta, članstvo u Balkanskom komitetu vojne medicine, a nedavno je izvedena međunarodna vojnosanitetska vežba „Siguran put 08“, koja vam je donela poseban sertifikat. O čemu je reč?

- U našoj profesiji važi deviza da medicina nema granica. I upravo zato smo u intenziviranoj međunarodnoj aktivnosti potražili partnere sa kojima imamo obostrani interes da sarađujemo. Veoma dobro sarađujemo sa vojno-zdravstvenim službama Norveške, Kine, Češke, Mađarske, Nemačke, Bugarske i Italije. Veliki je broj drugih država koje žele saradnju sa nama, pri čemu, naravno, to koordiniramo sa Sektorom za politiku odbrane.
U prilog uspešne međunarodne saradnje govori i činjenica da su svoja predavanja i operacije u našoj ustanovi uradili i vrhunski autoriteti svetske medicine: profesor dr Norman Rič iz SAD, legenda svetske hirurgije, general profesor dr Leif Rosen, glavnokomandujući združenih sanitetskih snaga Norveške, naš profesor dr Miodrag Stojković, jedan od vodećih genetičara sveta i profesor dr Tomas Džon iz SAD, jedan od vodećih svetskih oftalmologa. Svi oni su i gostujući profesori VMA, i naši veliki prijatelji.
Posle 12 godina primljeni smo u ravnopravno članstvo Balkanskog komiteta vojne medicine, članovi smo petočlane evropske grupe za unapređenje rada na nivou svetskog komiteta vojne medicine a tokom godine smo kandidovani za regionalni centar za vojnomedicinsku saradnju i obuku.
Veoma pozitivan odjek ostao je i posle međunarodne sanitetske vežbe "SIGURAN PUT 08 " koju smo izveli krajem prošle godine u regionu Bujanovca, zajedno sa kolegama iz Norveške i Makedonije, a posmatrači su bile delegacije 12 država sa tri kontinenta. Iskazali smo visok stepen obučenosti i poštovanja međunarodnih standarda za vojno-civilnu saradnju u uslovima masovnih katastrofa. Dobijeni evropski sertifikat CREVAL nas kvalifikuje za ravnopravno učešće u svim međunarodnim aktivnostima.

* Modernizacija, koja je zakonitost kretanja društva, podrazumeva usavršavanje i primenu novih tehnologija. VMA je prva državna ustanova koja je nabavila egzajmer laser, kako ste pomenuli, instaliran je novi digitalni mamograf... Šta nas još na tom polju očekuje?
- Naravno da nema savremene bolnice bez dobrih stručnjaka, ali ni bez savremene medicinske opreme. U VMA trenutno postoji više od 32 000 raznih tehnoloških uređaja i posebno smo zahvalni našoj logistici koja obezbeđuje da gotovo svi oni budu u funkciji. Uprkos tome, opremamo se neprestano, planski i po prioritetima. Egzajmer laser, multislajsni skener najnovije generacije, digitalni mamograf, aparat za razbijanje kamena u urotraktu, zanovljena oprema u klnici za gastroenterologiju, anesteziologiju i transfuziologiju.., su samo deo naših planova i jasnih vizija. Nekoliko značajnih aparata: magnetna rezonanca 3T, višemesna hiperbarična komora, zanavljanje funkcionalne pulmološke dijagnostike.., koji će za koji dan biti pušteni u rad, rezultat su razumevanja i zalaganja ministra odbrane, koji nas podržava u nameri da VMA ponovo postane najbolja i najopremljenija bolnica u ovom delu Evrope. Sve ovo će značajno uticati na unapređenje uslova lečenja, a smanjiće se i mnoge liste čekanja na medicinsku pomoć u Srbiji.

* Ne propustite da kažete da su, uz sve o čemu govorimo, ljudi, angažovani medicinski stručnjaci „najveća vrednost i prednost“ Vojnomedicinske akademije. Jesu li oni u vremenu u kome živimo i u sistemu kome pripadamo – dovoljno motivisani?

- Uvek ću više verovati čoveku, nego mašini, zato naše strateško opredeljenje i jeste ulaganje u struku i znanje. Preboleli smo težak period, a da nismo roptali. Nikome nismo bili nelojalna konkurencija. Ubeđen sam da smo utakmicu dobili i da u potencijal kojim sada raspolaže VMA treba ulagati. Siguran sam de će se to višestruko vratiti, ne samo u materijalnom smislu već i u svakom drugom - gde dobra referenca zlata vredi.
Uradili smo prošle godine dosta na planu motivacije za naše pripadnike. I nije to samo materijalna motivacija, mada je ona višestruko bolja no prošle godine u ovo vreme. Mogućnost dokazivanja stručnosti, edukacija u najprestižnijim svetskim centrima - nama iz zdravstva veoma mnogo znače. Može i biće bolje, a menadžment VMA za takav put ima jasnu i realnu viziju.

* Godišnjice su uvek osvrt na ono što je bilo, što jeste i što će biti. Koji su to primarni ciljevi koje ste definisali za vreme koje dolazi?

- I dalje ćemo uporno ulagati u kadar, znanje, stručnost i standard zaposlenih. Pri čemu ćemo istrajati na adekvatnom vrednovanju rada i rezultata rada.
Nastavićemo sa uvođenjem novih i standardizacijom mnogih dijagnostičkih i terapeutskih procedura, u skladu sa zahtevima savremene medicine i dobijenih ISO sertifikata.
Osim funkcionalne integracije u sistem javnog zdravstva naše države, ulagaćemo maksimalne napore i tražićemo podršku za integraciju VMA u naš akademski i naučnoistraživački prostor, kao i njeno statusno pozicioniranje u okviru Univerziteta odbrane Srbije.
Želimo da pomognemo, i već smo započeli sa jačanjem vojnog zdravstva na sekundarnom i primarnom nivou.
Krajnje selektivno i racionalno ćemo pristupati tehnološkoj obnovi naše kuće.
Veoma ozbiljno se pripremamo da kvalitetno izvršimo poveren nam zadatak medicinskog obezbeđenja Univerzijade. Očekuje nas i sanitetska vežba MEDCEUR 2009 u regionu Niša, gde ćemo uz učešće više država demonstrirati osposobljenost za multinacionalnu i vojno-civilnu medicinsku saradnju.

* Lep i zanimljiv način da se „odužite“ istoriji je i izrada specijalne spomen- monografije o svim načelnicima VMA, povodom 165 godina trajanja. Sudeći po Vašem iskustvu i zahtevima vremena, kako danas izgleda voditi kuću za koju se sve češće kaže da je „hram zdravlja“, ali se, pretpostavljam, isto tako susreće sa problemima koje treba rešavati?

- Zaista prija kada čujete "Kuća zdravlja", "Hram medicine i nauke", "Patrijaršija srpske medicine".., ali je i mnogo bolno kada se suočite sa nepravdom i problemima na koje ne možete direktno da utičete. Umni ljudisu odavno rekli: "Nije mudrost nemati probleme, nego umeti da ih rešavate".
Imamo i mi svoje probleme, nosimo se sa njima i nastojimo da ih rešavamo unutar kuće. Sigurno je da se vreme koje živimo, zajedno sa svim problemima našeg društva, reflektuje i na naše zaposlene. Nisu oni došli iz nekog drugog sveta, već žive ovde, nečije su komšije, prijatelji, kolege... Energično reagujemo, i u tome imamo podršku nadležnih službi, u svim situacijama u kojima biva narušen lik pripadnika VMA, preventivno, savetodavno ili sankcionisanjem, gde to mora. Korupcija je nešto što najsnažnije osuđujemo, a načelnici svih organizacijskih jedinica VMA su dobili konkretne obaveze u tom smislu.

* Statistika za prošlu godinu pominje 550 000 pacijenata, hospitalizovanih 38 000, više od 20 000 hirurških intervencija .... Izvan statistike, a opet oslonjeni na nju, šta možete reći o stanju zdravstva u Srbiji – danas?

- Nemam mandat da govorim o politici zdravlja u Srbiji, zna se čija je to nadležnost, a mi vojnici znamo to da poštujemo. Ipak, kao lekar koji ovaj posao radi već 28 godina, mislim da svi zajedno zdravstvo Srbije možemo unaprediti. Možda i naši primeri, gde smo upornim radom obučili ekipu za transplantaciju bubrega u KC Niš, ili desetodnevni boravak naših profesora na jugu Srbije, kada smo pregledali i operisali više od 800 ljudi svih nacionalnosti - ukazuju na pravi put. Pri tom smo ljudima krenuli u susret i pokazali da VMA nema samo adresu u Crnotravskoj 17.
Nedvosmisleno iskazujemo spremnost da aktivno participiramo u svim onim oblastima gde su problemi i liste čekanja najveće. Naravno, u granicama svojih mogućnosti.


* Svaki čovek ima svoj sopstveni sistem vrednosti. Koje su to vrednosti koje Vas određuju, šta je to u šta verujete i šta je to za šta se, uvek i iznova – vredi boriti?

- Poštujući prošlost, okrenut sadašnjosti, posvećen budućnosti, u svom radu i stvaranju čovek neminovno doživljava potrebu da za trenutak zastane i da pažljivo premeri dužinu i kvalitet pređenih staza, da bi osmislio svoj dalji put. Vaspitavan sam i obrazovan tako da uvek težim najvišim vrednostima, verovatno zato stalno govorim da možemo više i bolje. U karijeri me ništa preskočilo nije i možda me je baš takav sled događaja ojačao. Imao sam sreće da učim od velikih stručnjaka i velikih ljudi, to mi je i danas svetionik koji me inspiriše i daje dodatnu snagu za korake koji nisu laki.
Čitavu svoju ličnost ulažem u viziju da taj put bude praćen optimizmom, imajući uvek u vidu realnu vrednost i nemerljivu nacionalnu dimenziju naše i vaše VMA. Eto, zato sam sebi više puta govorio "ustani i bori se".

Dragana MARKOVIĆ
Snimio: D. BANDA