Naučni skup „ Dr Vladan Đorđević“
07. 02. 2010
Povodom 165 godina tradicije VMA i 165 godina od rođenja dr Vladana Đorđevića, oca srpske hirurgije, načelnika saniteta srpske vojske, osnivača Srpskog lekarskog društva i Društva Crvenog krsta Srbije, u VMA je održan naučni skup koji su organizovali Vojnomedicinska akdemija, Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i Medicinski fakultet u Novom Sadu. Tom prilikom predstavljena je i spomen-monografija „dr Vladan Đorđević“ čiji su autori akademik dr Vladimir Jokanović i general-major prof. dr Miodrag Jevtić.
Otvarajući skup, načelnik VMA Miodrag Jevtić posebno je pozdravio potpredsednika SANU, prof. dr Ljubišu Rakića, predsednika Matice Srpske akademika Čedomira Popova, predsednika Srpskog lekarskog društva, prof.dr Radoja Čolovića, predsednika Akademije nauka Srspkog lekarskog društva prof.dr Pavla Milenkovića i druge uvažene goste, velika imena srpske medicine.
- Želimo da gradimo budućnost, u skladu sa najvišim dostignućima savremene medicine, ali poštujemo prošlost i želimo da osvetlimo najznačajnije ličnosti srpske medicine - rekao je general Jevtić.
Učesnike skupa pozdravio je i predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva prof. dr Pavle Milenković.
- Vojnomedicinska akademija je veliki svedok istorije. Za nas koji danas stvaramo ovu kuću zdravlja i nauke, dela naših prethodnika predstavljaju svetionik koji nas inspiriše, ali i opominje da i u ovim vremenima, više nego ikad, moramo čuvati ugled i profesionalni nivo koji su nam ostavili u amanet - rekla je na početku skupa načelnik Odeljenja za moral i odnose sa javnošću VMA, naučni saradnik, dr sc.med. Elizabeta Ristanović.
Akademik dr Vladimir Jokanović govorio je o biografiji dr Đorđevića i njegovoj ulozi u reformi civilnog saniteta Srbije, autoru sanitetskih zakona i piscu grandioznog opusa.
- Opredelili smo se da bez pristrasnosti, ideoloških primesa, sa nediskutabilnom faktografijom, našoj stručnoj javnosti predočimo podatke o čoveku čije je delo temelj savremene srpske građanske i vojne medicine - naglasio je akademik Jokanović.
General Jevtić održao je predavanje o istorijskom razvoju srpskog vojnog saniteta i značajnoj ulozi dr Vladana Đorđevića u reformi srpske sanitetske službe..
Povodom 165 godina tradicije VMA i 165 godina od rođenja dr Vladana Đorđevića 2.marta će u krugu VMA biti otkrivena njegova bista.
Iz života dr Vladana Đorđevića
Kao sin sanitetskog službenika srpske vojske Vladan Đorđević bio je predodređen za vojnu službu. Dr Vladan je uporno radio na realizaciji planova modernizacije srpske vojske, posebno apostrofirajući važnost sanitetske službe u ratu. Znao je da su kadrovi i oprema bitan preduslov funcionisanja sistema ratne organizacije saniteta. Učinio je mnogo za školovanje kadrova „domaćih ljudi“, ali nije odbijao ni lekare koji su dolazili iz drugih država, posebno Srbe iz Austro-Ugarske. Za nepunih deset godina broj lekara u Srbiji se udesetostručio. Školovanje vojnih bolničara bilo je sistematsko. Bolnice su građene po savremenim standardima, pravilno locirane po celoj Srbiji. Posebnu pažnju dr Vladan je poklanjao zdravstvenom prosvećivanju naroda i vojnika. Kao načelnik vojnog saniteta trudio se da upozna savremenu sanitetsku taktiku i vojne doktrine evropskih armija. Dr Vladan Đorđević imao je veliki uticaj na unapređenje položaja sanitetskih oficira u srpskoj vojsci koji je do tada bio ponižavajući. Vekovima su u Srbiji dužnosti „lekara“ obavljali razni travari, ranari, u najboljem slučaju „hirurzi-barbiri“. Lekari nisu smatrani vojnim osobljem i kada su bili u službi saniteta. Mesto im je bilo u „špitalima“ - bolnicama, koje su malo ličile na to. Lekari vojnog saniteta dugo nisu imali ni uniforme, a kada su ih dobili bile su nekvalitetne i razlikovale su se od uniformi redovnih oficira. Sanitetska služba bila je potčinjena Ministarstvu unutrašnjih dela, a potom Ministarstvu vojnom. Lekari su uvek bili subordinirani, u civilu sreskim načelnicima - policajcima, a u vojsci pešadijskim oficirima.
Ovakvu situaciju zatekao je Vladan Đorđević kada je započeo svoj sanitetski život u srpskoj vojsci.. Ovo su samo neka od važnijih dostignuća kojima se položaj lekarske profesije, kako u civilnom, tako i u vojnom sanitetu, vidno popravio zahvaljujući dr Vladanu Đorđeviću:
1. sanitetska služba strateški je popunjena kadrovima i opremom,
2. sanitetska taktika postala je sastavni deo operativne taktike vrhovne komande,
3. načelnik saniteta postao je član Vrhovne komande, a načelnici saniteta nižih jedinica, takođe članovi štabova tih jedinica,
4. uniforma sanitetskih oficira i podoficira kao i obeležavanje činova u sanitetu identični su sa onima u pešadiji,
5. pristupanjem u vojnu službu lekari su automatski dobijali čin kapetana,
6. omogućeno je napredovanje u činu lekarima kao i ostalim oficirima,
7. uveden je čin pukovnika i za lekare,
8. plate lekarima, kao državnih službenika bile su na nivou ministarskih.
Prvi čin sanitetskog pukovnika dodeljen je Vladanu Đorđeviću posle II srpsko-turskog rata. Kao načelnik saniteta dr Vladan Đorđević je vodio uzornu kadrovsku politiku. Najbolje đake liceja, bez razlike na socijalno poreklo slao je na studije u inostranstvo kao državne stipendiste i usmeravao njihove specijalizacije. Imao je jasnu razvojnu viziju zdravstvene službe koju je pretočio u dva zakonska akta koje je Skupština usvojila i koji su bili važeći gotovo 30 godina. Kada se govori o ulozi dr Vladana Đorđevića u srpskom sanitetu, onda je svakako nezaobilazna njegova istorijsko književna delatnost. Može se reći da je pisao teme iz područja vojnog saniteta od samog početka svoje lekarske službe u vojsci.
Evo, samo nekih od njegovih publikacija: Načela vojne higijene, Vojno lekarska statistika, Sanitetska služba u vojnim bolnicama, Bilrotova opšta hiruška patologija i terapija, Sanitetska služba na bojištu, Uputstvo za službu srpskog vojnog saniteta na bojištu, Landsbergerova ratna hirurška tehnika, Sanitetski zbornik. A njegovo kapitalno delo svakako je trotomna Istorija srpkog vojnog saniteta. Ona sadrži dragocenu istorijsku građu o događajima, organizaciji srpske vojske i sanitetske službe. Javnost je ovo delo primila sa značajnom pažnjom, a priznanja za njegovu vrednost su stizala iz krugova istoričara, književnika i političara.
O dr Vladanu Đorđeviću moglo bi se govoriti mnogo. Ličnost ovakvih istorijskh dimenzija zaslužuje ne samo naučni skup, biste za nezaborav u krugovima dve najveće kliničko-bolničke institucije u Republici Srbiji, već i počasno mesto u istoriji srpskog vojnog saniteta.
- Želimo da gradimo budućnost, u skladu sa najvišim dostignućima savremene medicine, ali poštujemo prošlost i želimo da osvetlimo najznačajnije ličnosti srpske medicine - rekao je general Jevtić.
Učesnike skupa pozdravio je i predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva prof. dr Pavle Milenković.
- Vojnomedicinska akademija je veliki svedok istorije. Za nas koji danas stvaramo ovu kuću zdravlja i nauke, dela naših prethodnika predstavljaju svetionik koji nas inspiriše, ali i opominje da i u ovim vremenima, više nego ikad, moramo čuvati ugled i profesionalni nivo koji su nam ostavili u amanet - rekla je na početku skupa načelnik Odeljenja za moral i odnose sa javnošću VMA, naučni saradnik, dr sc.med. Elizabeta Ristanović.
Akademik dr Vladimir Jokanović govorio je o biografiji dr Đorđevića i njegovoj ulozi u reformi civilnog saniteta Srbije, autoru sanitetskih zakona i piscu grandioznog opusa.
- Opredelili smo se da bez pristrasnosti, ideoloških primesa, sa nediskutabilnom faktografijom, našoj stručnoj javnosti predočimo podatke o čoveku čije je delo temelj savremene srpske građanske i vojne medicine - naglasio je akademik Jokanović.
General Jevtić održao je predavanje o istorijskom razvoju srpskog vojnog saniteta i značajnoj ulozi dr Vladana Đorđevića u reformi srpske sanitetske službe..
Povodom 165 godina tradicije VMA i 165 godina od rođenja dr Vladana Đorđevića 2.marta će u krugu VMA biti otkrivena njegova bista.
Iz života dr Vladana Đorđevića
Kao sin sanitetskog službenika srpske vojske Vladan Đorđević bio je predodređen za vojnu službu. Dr Vladan je uporno radio na realizaciji planova modernizacije srpske vojske, posebno apostrofirajući važnost sanitetske službe u ratu. Znao je da su kadrovi i oprema bitan preduslov funcionisanja sistema ratne organizacije saniteta. Učinio je mnogo za školovanje kadrova „domaćih ljudi“, ali nije odbijao ni lekare koji su dolazili iz drugih država, posebno Srbe iz Austro-Ugarske. Za nepunih deset godina broj lekara u Srbiji se udesetostručio. Školovanje vojnih bolničara bilo je sistematsko. Bolnice su građene po savremenim standardima, pravilno locirane po celoj Srbiji. Posebnu pažnju dr Vladan je poklanjao zdravstvenom prosvećivanju naroda i vojnika. Kao načelnik vojnog saniteta trudio se da upozna savremenu sanitetsku taktiku i vojne doktrine evropskih armija. Dr Vladan Đorđević imao je veliki uticaj na unapređenje položaja sanitetskih oficira u srpskoj vojsci koji je do tada bio ponižavajući. Vekovima su u Srbiji dužnosti „lekara“ obavljali razni travari, ranari, u najboljem slučaju „hirurzi-barbiri“. Lekari nisu smatrani vojnim osobljem i kada su bili u službi saniteta. Mesto im je bilo u „špitalima“ - bolnicama, koje su malo ličile na to. Lekari vojnog saniteta dugo nisu imali ni uniforme, a kada su ih dobili bile su nekvalitetne i razlikovale su se od uniformi redovnih oficira. Sanitetska služba bila je potčinjena Ministarstvu unutrašnjih dela, a potom Ministarstvu vojnom. Lekari su uvek bili subordinirani, u civilu sreskim načelnicima - policajcima, a u vojsci pešadijskim oficirima.
Ovakvu situaciju zatekao je Vladan Đorđević kada je započeo svoj sanitetski život u srpskoj vojsci.. Ovo su samo neka od važnijih dostignuća kojima se položaj lekarske profesije, kako u civilnom, tako i u vojnom sanitetu, vidno popravio zahvaljujući dr Vladanu Đorđeviću:
1. sanitetska služba strateški je popunjena kadrovima i opremom,
2. sanitetska taktika postala je sastavni deo operativne taktike vrhovne komande,
3. načelnik saniteta postao je član Vrhovne komande, a načelnici saniteta nižih jedinica, takođe članovi štabova tih jedinica,
4. uniforma sanitetskih oficira i podoficira kao i obeležavanje činova u sanitetu identični su sa onima u pešadiji,
5. pristupanjem u vojnu službu lekari su automatski dobijali čin kapetana,
6. omogućeno je napredovanje u činu lekarima kao i ostalim oficirima,
7. uveden je čin pukovnika i za lekare,
8. plate lekarima, kao državnih službenika bile su na nivou ministarskih.
Prvi čin sanitetskog pukovnika dodeljen je Vladanu Đorđeviću posle II srpsko-turskog rata. Kao načelnik saniteta dr Vladan Đorđević je vodio uzornu kadrovsku politiku. Najbolje đake liceja, bez razlike na socijalno poreklo slao je na studije u inostranstvo kao državne stipendiste i usmeravao njihove specijalizacije. Imao je jasnu razvojnu viziju zdravstvene službe koju je pretočio u dva zakonska akta koje je Skupština usvojila i koji su bili važeći gotovo 30 godina. Kada se govori o ulozi dr Vladana Đorđevića u srpskom sanitetu, onda je svakako nezaobilazna njegova istorijsko književna delatnost. Može se reći da je pisao teme iz područja vojnog saniteta od samog početka svoje lekarske službe u vojsci.
Evo, samo nekih od njegovih publikacija: Načela vojne higijene, Vojno lekarska statistika, Sanitetska služba u vojnim bolnicama, Bilrotova opšta hiruška patologija i terapija, Sanitetska služba na bojištu, Uputstvo za službu srpskog vojnog saniteta na bojištu, Landsbergerova ratna hirurška tehnika, Sanitetski zbornik. A njegovo kapitalno delo svakako je trotomna Istorija srpkog vojnog saniteta. Ona sadrži dragocenu istorijsku građu o događajima, organizaciji srpske vojske i sanitetske službe. Javnost je ovo delo primila sa značajnom pažnjom, a priznanja za njegovu vrednost su stizala iz krugova istoričara, književnika i političara.
O dr Vladanu Đorđeviću moglo bi se govoriti mnogo. Ličnost ovakvih istorijskh dimenzija zaslužuje ne samo naučni skup, biste za nezaborav u krugovima dve najveće kliničko-bolničke institucije u Republici Srbiji, već i počasno mesto u istoriji srpskog vojnog saniteta.
