Beograd, 10. mart - U  VMA je danas održan stručni sastanak na temu „Dostupnost i zalihe antidota u Srbiji: uloga  Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA i modeli saradnje“.  U radu skupa učestvovali su predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva zdravlja, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Srbije, Sektora za vanredne situacije MUP-a, Zavoda za javno zdravlje, direktori i lekari zdravstvenih ustanova u zemlji, predstavnici službi hitne medicinske pomoći, specijalisti medicine rada i mnogi drugi. 

 

Učesnike skupa pozdravio je i poželeo im uspeh u radu zamenik načelnika VMA pukovnik doc.dr Dragan Dinčić.  

Uvodno predavanje sa temom „Spektar trovanja cijanidima i algoritam za prehospitalno i hospitalno lečenje“ održao je eminentni klinički toksikolog iz Francuske prof. dr Frédéric Baud, iz Klinike za urgentnu medicinu i toksikologiju, bolnice Laribosière u Parizu. Profesor Baud je predsednik Radne grupe Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za antidote za cijanide i rukovodilac brojnih međunarodnih ekspertskih timova za borbu protiv terorizma.

 Prikazana su iskustva toksikologa Francuske u zbrinjavanju akutnih trovanja cijanidima, kao i efikasnost hidroksokobalamina koji se koristi u prehospitalnom i hospitalnom lečenju ovih trovanja. Cijanidi se često koriste u metalurgiji, farmaceutskoj i hemijskoj industriji, ali su najčešći uzrok trovanja cijanidima zapravo gasovi iz  požara. 
 

Načelnik Centra za kontrolu trovanja VMA, vojni službenik prof. dr Slavica Vučinić održala je predavanje na temu „Uloga Nacionalnog centra za kontrolu trovanja u zdravstvenom sistemu Srbije: perspektive i modeli saradnje.“

- Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zajedno sa Evropskom komisijom i Internacionalnim programom za hemijsku bezbednost definisala modele i preporuke organizacije toksikoloških službi, a u skladu sa njima je 1997.godine osnovan i naš Centar za kontrolu trovanja. – kazala je prof. Vučinić. Ona je istakla da je pokrenuta i inicijativa za panevropsku primenu i harmonizaciju terapijskih protokola zbrinjavanja trovanja, uključujući i protokol za antidotsku terapiju trovanja cijanidima.           - Istaknuta je i potreba za standardizacijom metodologije, kvaliteta rada, načina prikupljanja podataka o trovanjima, što zahteva povezivanje i zajedničku akciju svih relevatnih institucija u jednoj zemlji. – naglasila je profesorka Vučinić. 

SZO ukazuje i na to da uporedo sa porastom broja toksičnih hemikalija, raste i rizik od njihove upotrebe, kako po zdravlje stanovništva, tako i po životnu sredinu. U svetu se svakodnevno dešavaju hemijski akcidenti različitog obima, a kako pokazuju analize, preko 70% bolnica nije spremno za reagovanje na hemijske nesreće. Problemi su dostupnost i zalihe antidota, čemu se u svetu posvećuje posebna pažnja. Samo veliki bolnički centri imaju antidote, a ni oni, u velikom broju slučajeva nemaju spremne bolničke planove, niti obučeno ljudstvo za reagovanje.Kao rešenje je predloženo organizovanje mreža saradnje između centara za kontrolu trovanja, zdravstvenih ustanova, industrije i relevantnih državnih institucija. Ovakvi modeli saradnje omogućili bi, pre svega, integrisanu procenu rizika, potreba za antidotima, bolje snabdevanje, koordinaciju i upravljanje zalihama, pravilan pristup zbrinjavanju povređenih i zaštiti životne sredine u hemijskim akcidentima.

O „Informisanju javnosti u uslovima hemijskog i biološkog akcidenta: krizni PR« govorila je vojni službenik doc. dr Elizabeta Ristanović, načelnik Odeljenja za moral i odnose sa javnošću Uprave VMA.