Verica Ćorluka
Rođena je 29. jula 1937. godine u malom vojvođanskom mestu Grebencu, u porodici Ljubiše i Katarine Rajin. Po završetku klasične gimnazije i velike mature dolazi u Beograd 1956. godine i upisuje Višu školu za medicinske sestre Jugoslovenske narodne armije pri VMA u Beogradu.
Znanja i iskustva sticala je i u bolnicama u Danskoj i Engleskoj.
Kao viša medicinska sestra radila je od 1959. godine na Kardiološkom odelјenju VMA da bi se narednih devet godina posvetila pedagoškom radu u svojoj matičnoj Višoj školi kao predavač i instruktor.
Po potrebi službe ponovo je radila kao medicinska sestra sa rukovodećom funkcijom na Klinici za očne bolesti i Klinici za dermatovenerologiju VMA.
Krasili su je čovekolјublјe, čvrst karakter, mudrost, staloženost, kulturno ponašanje i poštenje. Borila se za očuvanje zdravlјa, unapređenje sistema zdrvstvene nege i kontinuirano usavršavanje u struci.
Glavna sestra Vojnomedicinske akademije postaje 1972. godine i na toj funkciji ostaje 15 godina. Uz besprekornu organizaciju rada medicinskih sestara i tehničara, Verica Ćorluka učestvuje i u osnivanju Odelјenja za lečenje VMA.
Zbog svojih iskazanih kvaliteta i profesionalnog doprinosa, odlikovana je i unapređena u čin pukovnika.
Završila je studije na Fakultetu organizacionih nauka 1984. kada postaje diplomirani inženjer organizacije rada. Poslednjih pet godina aktivne vojne službe provela je u Centru za razvoj bolničkog informacionog sistema VMA kao sistem-analitičar. Prvi put u tadašnjoj Jugoslaviji sa grupom informatičara, lekara i kliničkih sestara, definiše sadržaj „modula nege“. Sve vreme je aktivna u strukovnim udruženjima, skupovima, učeći od starijih koleginica poput Olge Rapajić, Dese Đuranović, Milene Tijanić i Žane Aleksić.
Publikovala je mnoge stručne i naučne radove u medicinskim časopisima i lično ih je izlagala na kongresima i stručnim sastancima. Među objavlјenim knjigama ističu se „Plavi vodič za medicinske sestre-tehničare i babice“ i „Novi kvalitet u organizaciji i sadržaju rada medicinskih sestara i tehničara“. Bila je član stručnih asocijacija i udruženja, recenzent stručnih zbornika i knjiga, predavač po pozivu na mnogim skupovima, nepokoleblјivi borac za kvalitet zdravstvene nege i ugled profesije. Pri Ministarstvu zdravlјa bila je član prve radne grupe za zdravstvenu negu, koja je publikovala standarde nege u Vodiču dobre prakse i učestvovala u izradi Nacionalnog delokruga rada za medicinske sestre-tehničare i babice. U Vojnomedicinskoj akademiji, učestvovala je u sačinjavanju predloga za izradu platnih razreda - prema odgovornosti, vrsti, težini, složenosti stručnih poslova i radnih zadataka.
I nakon penzionisanja 1992. godine nastavila je sa angažovanjem za dobrobit struke.
