Istorijat
Florens Najtingejl, začetnica je modernog sestrinstva kao priznate profesije.
Svojim radom dala je snažan doprinos u formiranju savremenog profesionalnog sestrinstva. Nakon školovanja otišla je u Tursku, gde je sa grupom od 38 sestara brinula o ranjenicima i to je bila prva grupa žena, koje su kao medicinski radnici otišli na front.
Iz njenog sveobuhvatnog i bogatog iskustva na temu ličnih pitanja i prava žena, zastupala je stav da sve sestre treba da održavaju i unapređuju svoju efikasnost, snagu, saosećajnost i brižnu praksu. Taj pristup ona je nazvala „zdravlјe sestrinstva“ dok je po definiciji Svetske zdravstvene organizacije profesionalno područje rada medicinskih sestara pružanje pomoći pojedincu, grupi i zajednici kada njima nedostaje snaga, volјa ili znanje.
Danas se široki pogledi Florens Najtingejl ogledaju u inovativnom pristupu savremenih sestara koje teže da utiču na faktore koji unapređuju i održavaju zdravlјe lјudi.
Tradicionalna uloga medicinske sestre zavisila je od celog zdravstvenog sistema, dok je moderna orijentacija sestrinstva nezavisna.
Posebno mesto u srpskoj istoriji razvoja sestrinske profesije zauzima lik Nadežde Petrović, srpske slikarke, ali i dobrovolјne bolničarke u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Ona je, takođe, jedna od bolničarki koja je izgubila život spasavajući druge, preminuvši od pegavog tifusa 1915. godine. Variola vera, 1972. godine, odnela je 37 života, među kojima su i životi Dušice Spasić i Milke Đurašić. U trenutku smrti, obe su imale po 23 godine. Nјih dve su se dobrovolјno odazvale sestrinskom pozivu.
Među bolničarkama koje su radile u pretečama savremene Vojnomedicinske akademije - u Garnizonoj bolnici, Centralnoj vojnoj bolnici, Opštoj vojnoj bolnici i Glavnoj vojnoj bolnici, ima i dobitnica medalјe "Florens Najtingejl".
Srpske bolničarke i sestre koje su radile u Prvoj garnizonoj bolnici u Beogradu osnovanoj 1836. godine, preteči savremene VMA:
- Bosa Ranković (1872-1933), vrlo cenjena i poštovana glavna sestra unutrašnjeg dela Vojne bolnice u Beogradu, dobitnica je medalјe "Florens Najtingejl" 1931. godine, dodelјene od strane Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
- Medalјa "Florens Najtingejl" dodelјena je 1933. godine i Sofiji Igrošanac (1877-1950), glavnoj sestri na hirurškom odelјenju Glavne vojne bolnice u Beogradu.
- Dve godine kasnije navedena medalјa uručena je i Ruži Helih (1880-1954), instrumentarki Glavne vojne bolnice, kasnije direktorki Škole za sestre nudilјe u Beogradu.
- Ksenija Vasilijević Berengović (1896-1978), prva je kvalifikovana sestra nudilјa koja je 1939. godine za savestan, predan i požrtvovan rad dobila medalјu "Florens Najtingejl".
