Naslovna » Lekarski saveti » Vrtoglavica

 

Vrtoglavica (vertigo) je poremećaj koji se manifestuje iluzijom kretanja u prostoru. Utisak kretanja može biti okretanje predmeta koji se nalaze u okolini ili osećaj okretanja ili kretanja same osobe. Ovakav osećaj može biti praćen pokretima očiju, osećajem muke i nagona na povraćanje i nestabilnošću pri hodu i stajanju. Uporna vrtoglavica onemogućava normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, što je praćeno zabrinutošću i strahom od pada.

Na vrtoglavicu se žali svaki petnaesti pacijent.

Osnova vrtoglavice je skrivena u perifernim ili centralnim organima koji su u telu zaduženi za održavanje ravnoteže. Održavanje ravnoteže tela zavisi od obrade informacija koje u mozak prosleđuje čulo ravnoteže, vida, ali i čula u koži, mišićima i zglobovima koji daju podatke o pokretima i položaju tela. Poremećaj ravnoteže i vrtoglavicu prouzrokuje pogrešna informacija koju navedeni čulni organi dostavljaju mozgu ili nemogućnost mozga da obradi informacije koje dobija. S obzirom na to, vrtoglavica može biti centralnog - ako je posledica oštećenja mozga ili moždanog stabla, ili perifernog porekla - ako je uzrokovana poremećajem čulnih organa i nerava koji ih povezuju sa mozgom.

Vrtoglavica nije bolest nego simptom koji može izazvati više od 300 uzroka. Najčešći su: položajna vrtoglavica, upala vestibularnog nerva, Meniereova bolest, tumor slušnog nerva, poremećaji protoka krvi u mozgu, promene vratne kičme, povrede, prekomerna naprezanja mišića, starije životno doba, napetost, stresovi. Takođe, uzroci mogu biti i migrena, moždani udar, multipla skleroza, anemija, alergija, ateroskleroza, herpes, ali i trovanje nikotinom ili alkoholom.

Postoje četiri tipa vrtoglavice: vertigo, sinkope ili presinkope, nestabilnost i neodređena vrtoglavica. U ovom slučaju vertigo bi bila samo vrtoglavica - osećaj okretanja oko glave ili u glavi, dok bi sinkope podrazumevale i nesvesticu ili osećaj gubitka svesti. Nestabilnost predstavlja poremećaj ravnoteže pri stajanju i hodu sa tendencijom skretanja, naginjanja ili pada. Neodređene vrtoglavice se javljaju kod bolesnika sa psihičkom napetošću, emocionalnim problemima ili su posledica hiperventilacije.

Vrtoglavice se pogoršavaju okretanjem glave i promenom položaja tela, a često su praćene poremećajem sluha i šumom u uhu i mučninom. Specifični poremećaji su kretanje predmeta pred očima ili osećaj okretanja vlastitog tela u prostoru, zatim osećaj gubljenja u prostoru, propadanja, uzdizanja i zanošenja u stranu ili napred - nazad. Kod vrtoglavica uzrokovanih bolestima unutrašnjeg uva (otogenih vrtoglavica), predmeti koje gledamo vrte se vodoravno od bolesnog prema zdravom uhu, a ravnoteža je poremećena kod bolesnog uva. Nespecifični poremećaj ravnoteže ili lažna vrtoglavica karakteriše se svetlećim zvezdicama ili mračenjem pred očima (omaglica), nesvesticom, osećajem punoće i pritiskom u glavi i ušima.

Položajna vrtoglavica je najučestalija od svih, a uzrokuje je pokret ili promena položaja glave, pri ležanju, okretanju u postelji ili zabacivanju glave unazad. Traje svega minut ili kraće, a može biti praćena ritmičnim treperenjem očiju dok sluh ostaje očuvan. Može se pojavljivati svakih nekoliko dana, ali i povremeno svakih nekoliko meseci.

Upala vestibularnog nerva - napad žestoke vrtoglavice traje nekoliko dana, a zatim postupno popušta kroz nekoliko nedelja.

Meniereova bolest - nastaje zbog poremećaja mikrocirkulacije sa nakupljanjem viška tečnosti u unutrašnjem uhu. Karakterišu je iznenadni napadi jake vrtoglavice, koji mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Prate je muka, povraćanje, šum u uhu, gubitak ravnoteže, nekada i duple slike.

Tumor slušnog živca karakteriše stalna vrtoglavica uz oštećenje sluha na jednom uhu i poremećaji funkcije drugih nerava mozga.

Migrenska vrtoglavica ili vestibularna migrena predstavlja neurovaskularnu glavobolju kod koje se pre ili tokom napada pojavljuju vrtoglavica, nestabilnost i tinitus. Vrtoglavica je tri puta češća kod migreničara nego u ostaloj populaciji. Neurološki nalaz i dopunska ispitivanja pokazuju obično uredan nalaz, a nistagmus se može naći u akutnom napadu.

Vertebrobazilarna insuficijencija predstavlja prolazne ili trajne poremećaje protoka u krvnim sudovima zadnjeg sliva. Najčešći simptom insuficijencije vertebrobazilarnog sliva je vrtoglavica. Samostalno ili u kombinaciji sa smetnjama sluha, tinitusom, glavoboljom, mukom, poremećajima vida, smetnjama hoda, parestezijama, motornom slabošću ili padovima. Neurološki nalaz između ataka može biti normalan. Često su prisutni faktori rizika za cerebrovaskularne bolesti i aterosklerozu (dijabetes, hipertenzija, hiperlipidemija, bolesti srca).

Multipla skleroza je diseminovano demijelinizaciono oboljenje centralnog nervnog sistema autoimune prirode, kod koje se vrtoglavica javlja kao prvi simptom ili tokom razvoja bolesti. Vertigo kod MS traje od nekoliko sati do više dana. Demijelinizacija može zahvatiti koren vestibularnog nerva i dovesti do simptoma vestibularnog neuronitisa sa nistagmusom. Dijagnoza i terapija vrtoglavice u multiploj sklerozi je ista kao kod osnovne bolesti.

Arnold-Chiari malformacija se sastoji u spuštanju delova moždanog stabla i malog mozga u foramen magnum u različitom stepenu. Simptomi su vrtoglavica, ataksija, nestabilnost, smetnje sluha, glavobolja, bol u vratu, poremećaj donjih kranijalnih nerava i slabost ekstremiteta.
U dijagnostici uzroka vrtoglavice učestvuju stručnjaci raznih specijalnosti: neurolog, otorinolaringolog, fizijatar i kod dece neuropedijatar. Od neprocenjive važnosti je opis obolelog o prirodi vrtoglavice, aktivnostima pre napada, povredama glave i vrata i hroničnim bolestima.

Nalazi koji ukazuju na periferni vestibularni poremećaj su: nistagmus, okulocefalički i vestibulookularni refleksi, poremećaj testova ravnoteže (Rombergov test, Fukuda steping test, tandem hod, Dix-Halpike manevar).

Na centralne poremećaje ukazuju patološki neurološki nalazi (diplopije, dizartrija, afazija, slabost, poremećaji senzibiliteta); cerebelarni znaci kao dismetrija, disdijadohokineza.
Najvažniji nalaz u ispitivanju vrtoglavice je prisustvo nistagmusa. Nistagmus predstavlja ponavljane ritmične pokrete očnih bulbusa. Počinje sporom fazom koja nastaje zbog prisutnog poremećaja koji odvodi oko od posmatranog objekta a brza, korektivna faza ga vraća na objekat.
Dopunska ispitivanja bolesnika sa vrtoglavicom obuhvataju ispitivanja sluha i ravnoteže: audiometrija, kalorijski testovi, elektro i videonistagmografija, auditivni evocirani potencijali moždanog stabla (AEPMS), vestibularni evocirani miogeni potencijali (VEMP), posturografija, snimanja glave i mozga kompjuterizovanom tomografijom i magnetnom rezonancom i ispitivanja krvnih sudova vrata i glave doplersonografijom CT ili MR angiografijom.

Osobu koja ima napade vrtoglavice prvo treba smiriti i oprezno staviti u najzgodniji položaj za glavu. Tegobe se ublažavaju strogim mirovanjem zatvorenih očiju, a po potrebi uzimanjem sredstava za smirenje i protiv povraćanja. Nikotin, alkohol i crna kafa se ne preporučuju, a prvih 24 sata treba uzimati neslanu hranu. Korisno je postupno opuštanje mišića uz ispravno disanje, psihičko opuštanje, masaža glave i vrata.

Neki oblici vrtoglavice zahtevaju lečenje medikamentima, kod upala koje mogu prouzrokovati vrtoglavice, daju se i antibiotici, ali se specifične terapije primenjuju i za one vrtoglavice prouzrokavne moždanim udarom i demijaliziranim bolestima. Tumori vestibularnog nerva se leče hirurškom intervencijom. U slučajevima uporne vrtoglavice treba raditi vestibularnu rehabilitaciju, koja je zasnovana na vežbama koje pacijent redovno obavlja.

 

Najčešći uzroci zbog kojih nastaje vrtoglavica?
• povišen ili snižen krvni pritisak
• bakterijske ili virusne infekcije
• upale srednjeg uva
• migrene
• vaskularni problemi (posebno smetnje u cirkulaciji vrata)
• ateroskleroza
• anemija
• alergije
• kao neželjeno dejstvo kod nekih lekova
• povrede glave i uva
• multipla skleroza
• trovanja nikotinom, alkoholom ili drugim otrovima
• tumor i druge bolesti mozga

 

Šta činiti dok traje vrtoglavica?
Nakon što lekar odredi terapiju korisno je pridržavati se i sledećih upustava:
• Lezite i zauzmite položaj koji vam je najudobniji
• držite otvorene oči i gledajte u jednu tačku
• mirujte i lezite kad god vam se zavrti u glavi
• držite hladne obloge na čelu,
• izbegavajte kafu, alkohol i cigarete, pržena i masna jela
• jedite namirnice koje se lako vare, sa što manje soli
• ako imate nizak pritisak, povećajte unos soli uvek kad osetite malaksalost
• nikotin, alkohol i crna kafa nisu preporučljivi prvih 24 sata
• uzimajte sto vise tečnosti
• pokušajte da se opustite uz pravilno disanje
• preporučuje se masaža glave vrata