UBOD KRPELjA I LAJMSKA BOLEST
Krpelji mogu biti prenosioci više različitih zaraznih bolesti, a najznačajnija bolest koju prenose krpelji u našoj zemlji je lajmska bolest. Njen uzročnik, spiroheta Borelia burgdorferi ce zatiče u više različitih vrsta krpelja od kojih je kod nas najznačajnija vrsta Ixodes ricinus. Ostali krpelji koji se mogu naći u našoj zemlji, uglavnom nisu prenosioci ove bolesti. Nakon uboda, u okviru 24 do 72 sata pošto se krpelj nasisao krvi, B. burgdorferi prolazi mukozu creva, širi se u druga tkiva i pljuvačne žlezde i inokuliše se u domaćina. Iz tog razloga je veoma značajno pravilno i blagovremeno odstraniti krpelja iz kože.
Ne znači svaki ubod zaraženog krpelja i prenošenje infekcije. Da li će doći do pojave infekcije zavisi od više faktora. Što je duže vremena zaražen krpelj boravio u koži, veći je i rizik za transmisiju borelije. Smatra se da zaražene odrasle jedinke moraju u koži da provedu više od 24 časa da bi došlo do prenošenja infekcije, dok kod lutki i larvi taj period može da bude i kraći.
ODSTRANjIVANjE KRPELjA
Za odstranjivanje krpelja, ako ste u mogućnosti uvek se obratite lekaru. Ukoliko ste prinuđeni da krpelja sami odstranjujete, učinite to pomoću pincete, hvatanjem rilice (usnog aparata) krpelja što bliže koži i laganim povlačenjem naviše. Nakon odstranjivanja, mesto uboda obavezno treba dezinfikovati alkoholom. Krpelja nikako ne treba čupati, gnječiti, kidati, niti stavljati na njega bilo kakva hemijska ni toplotna sredstva (alkohol, benzin, ulje, lak za nokte cigareta). Sve ovo može isprovocirati krpelja da povrati svoj crevni sadržaj i time dovede do prenošenja infekcije.
ANALIZA KRPELjA
Sadržaj krpelja je moguće pregledati na prisustvo borelije u tamnom vlažnom polju mikroskopa. Nalaz prisustva borelija u krpelju, pomaže lekaru prilikom planiranja profilaktičkih mera nakon uboda. Uput za analizu krpelja na Institutu za epidemiologiju VMA nije potreban, jer ova analiza nije prepoznata od strane RFZO. Ukoliko želite da uradite ovu analizu donesite nam krpelja u radno vreme, pošto ste ga odmah nakon odstranjivanja stavili u neku posudicu sa malo vode.
Krpelji mogu biti prenosioci više različitih zaraznih bolesti, a najznačajnija bolest koju prenose krpelji u našoj zemlji je lajmska bolest. Njen uzročnik, spiroheta Borelia burgdorferi ce zatiče u više različitih vrsta krpelja od kojih je kod nas najznačajnija vrsta Ixodes ricinus. Ostali krpelji koji se mogu naći u našoj zemlji, uglavnom nisu prenosioci ove bolesti. Nakon uboda, u okviru 24 do 72 sata pošto se krpelj nasisao krvi, B. burgdorferi prolazi mukozu creva, širi se u druga tkiva i pljuvačne žlezde i inokuliše se u domaćina. Iz tog razloga je veoma značajno pravilno i blagovremeno odstraniti krpelja iz kože.
Ne znači svaki ubod zaraženog krpelja i prenošenje infekcije. Da li će doći do pojave infekcije zavisi od više faktora. Što je duže vremena zaražen krpelj boravio u koži, veći je i rizik za transmisiju borelije. Smatra se da zaražene odrasle jedinke moraju u koži da provedu više od 24 časa da bi došlo do prenošenja infekcije, dok kod lutki i larvi taj period može da bude i kraći.
ODSTRANjIVANjE KRPELjA
Za odstranjivanje krpelja, ako ste u mogućnosti uvek se obratite lekaru. Ukoliko ste prinuđeni da krpelja sami odstranjujete, učinite to pomoću pincete, hvatanjem rilice (usnog aparata) krpelja što bliže koži i laganim povlačenjem naviše. Nakon odstranjivanja, mesto uboda obavezno treba dezinfikovati alkoholom. Krpelja nikako ne treba čupati, gnječiti, kidati, niti stavljati na njega bilo kakva hemijska ni toplotna sredstva (alkohol, benzin, ulje, lak za nokte cigareta). Sve ovo može isprovocirati krpelja da povrati svoj crevni sadržaj i time dovede do prenošenja infekcije.
ANALIZA KRPELjA
Sadržaj krpelja je moguće pregledati na prisustvo borelije u tamnom vlažnom polju mikroskopa. Nalaz prisustva borelija u krpelju, pomaže lekaru prilikom planiranja profilaktičkih mera nakon uboda. Uput za analizu krpelja na Institutu za epidemiologiju VMA nije potreban, jer ova analiza nije prepoznata od strane RFZO. Ukoliko želite da uradite ovu analizu donesite nam krpelja u radno vreme, pošto ste ga odmah nakon odstranjivanja stavili u neku posudicu sa malo vode.
KAKO SPREČITI DA DOĐE DO UBODA KRPELjA?
- Izbegavajte boravak u staništu krpelja. Kako to često nije moguće, krećite se betonskim stazama, izbegavajući nepokošene i terene obrasle žbunjem, kao i sedenje i ležanje na travi.
- Kad ste u prirodi nosite svetlu odeću, imajte kapu, bluzu dugih rukava i duge pantalone sa nogavicama uvučenim u čarape, a na nezaštićene delove kože nanesite repelente.
- Repelente koristiti isključivo uz pridržavanje uputstva proizvođača. Bebama mlađim od 6 meseci ne bi trebalo nanositi repelente, osim ako je rizik od uboda krpelja veoma visok. U tom slučaju, prednost treba dati mehaničkim metodama zaštite (mrežice za zaštitu preko nosiljki i kolica). Za zaštitu dece koristiti repelente posebno prilagođene deci, pri čemu voditi računa da repelent obavezno nanose roditelji i to tako što preparat nanesu prvo na svoje ruke pa tek onda na kožu deteta. Repelente ne nanositi ispod odeće, već isključivo na izložene delove kože.
- Po povratku iz prirode, obavezno pregledajte telo i odeću na prisustvo krpelja. Skinite sa sebe svu odeću i istresite je u kadu, kosu iščešljajte gustim češljem i nakon toga pažljivo pregledajte celo telo (za nepristupačne regije koristite ogledalo).
LAJMSKA BOLEST
Lajmska bolest je multisistemsko, stadijalno, zoonozno oboljenje ljudi i životinja, izazvano bakterijom V. burgdorferi. Obolevanje ljudi od ove bolesti u svetu je u stalnom porastu i veliki broj zemalja je proglašen endemičnim za lajmsku bolest. Ona zahvata kožu, zglobove, srce i nervni sistem, a u svom razvoju ima tri stadijuma:
І stadijum - erythema migrans - javlja se od tri do 32 dana posle uboda krpelja u oko 70-80% inficiranih osoba. Ovaj primarni eritem je bezbolan, širi se brzo i često poprima prstenast izgled. Nelečen traje nekoliko nedelja. U ovoj fazi se mogu se javiti i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i uvećanje lokalnih limfnih žlezda.
Lajmska bolest je multisistemsko, stadijalno, zoonozno oboljenje ljudi i životinja, izazvano bakterijom V. burgdorferi. Obolevanje ljudi od ove bolesti u svetu je u stalnom porastu i veliki broj zemalja je proglašen endemičnim za lajmsku bolest. Ona zahvata kožu, zglobove, srce i nervni sistem, a u svom razvoju ima tri stadijuma:
І stadijum - erythema migrans - javlja se od tri do 32 dana posle uboda krpelja u oko 70-80% inficiranih osoba. Ovaj primarni eritem je bezbolan, širi se brzo i često poprima prstenast izgled. Nelečen traje nekoliko nedelja. U ovoj fazi se mogu se javiti i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i uvećanje lokalnih limfnih žlezda.
Іl stadijum - rana diseminacija - javlja se nekoliko nedelja do nekoliko meseci posle inicijalne infekcije. U ovom stadijumu dolazi do širenja borelija putem krvi i limfotoka u druga tkiva i organe (drugi delovi kože, nervni sistem, muskuloskeletni sistem i srce).
Ill stadijum - hronična perzistentna infekcija - nastaje mesecima i godinama posle inicijalne infekcije. Dolazi do hroničnog zahvatanja organa i trajnog oštećenja zdravlja koje može rezultirati i smrtnim ishodom.
Stadijumi bolesti se nekada preklapaju bez jasne podvojenosti, a infekcija može biti i asimptomatska.
Trenutno postoje samo dokazi da se lajmska bolest prenosi ubodom krpelja. Interhumano prenošenje sa inficiranih ljudi na zdrave nije dokazano. Moguć je jedino transplacentarni prenos, sa inficirane majke na plod. Vakcina protiv lajmske bolesti još uvek nije u upotrebi, a bolest je izlečiva ukoliko se otkrije na vreme i primeni odgovarajuća antibiotska terapija.
O KRPELjIMA
Krpelji su ektoparaziti koji se hrane sisanjem krvi životinja i čoveka. U svom razvoju prolaze kroz tri stadijuma: larva, lutka i adult. U prirodi se uglavnom zatiču na travi, žbunju i drveću. Aktivni su tokom proleća i leta, a posebno u maju i junu, kada se registruje najveći broj uboda. Ubod krpelja je bezbolan, tako da se primeti tek pošto prikači za kožu jer mesto uboda počinje da svrbi. Krpelj može ostati pripojen za kožu i više dana, sve dok se ne nasisa krvi nakon čega napušta domaćina.
KORACI PREVENCIJE
-
Pre svega preduzmite sve mere da se zaštitite od uboda krpelja.
- Ukoliko primetite krpelja u svojoj koži, javite se lekaru da ga što pre ukloni.
- Ako ne možete da dođete do lekara, onda sami uklonite krpelja na način koji smo opisali. Možete da donesete krpelja na Institut za epidemiologiju, radi ispitivanja njegove zaraženosti.
- Ukoliko je krpelj bio zaražen, konsultujte se sa epidemiologom i postupajte po nalozima vašeg lekara. Na osnovu nalaza krpelja, epidemiolog će dati preporuku, a vaš izabrani lekar će doneti odluku da li treba da profilaktički uzimate antibiotike nakon uboda ili ne.
- Obavezno pratite svoje zdravstveno stanje mesec dana nakon uboda. Ako se bilo gde na telu javi dugotrajno crvenilo koje liči na erythema migrans ili se jave povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima ili uvećanje limfnih žlezda u blizini mesta uboda krpelja, javite se svom lekaru, koji će vas uputiti infektologu.
INSTITUT ZA EPIDEMIOLOGIJU, SEKTOR ZA PREVENTIVNU MEDICINU VMA
KONTAKT TELEFONI: 011/Z609-Z67 011/Z609-Z22 011/Z609-Z28
ANALIZA KRPELjA NA BORELIJU JE MOGUĆA U INSTITUTU ZA EPIDEMIOLOGIJU VMA (V SPRAT, SOBA 11), SVAKOG RADNOG DANA OD 07.30 do 15.00 ČASOVA. USLUGA SE NAPLAĆUJE OSIM ZA OSIGURANIKE FONDA ZA SOVO.
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
11000 Beograd, Crnotravska 17
vma@mod.gov.rs
