ŠTA TREBA ZNATI O MEKSIČKOM GRIPU
Pukovnik u penziji prof. dr Dragan Mikić, infektolog
Klinika za infektivne i tropske bolesti VMA
Virusi influence (gripa) u prirodi stalno cirkulišu među životinjama, posebno među pticama. Tokom ovog procesa neki od virusa se transformišu u nove tipove virusa koji se prenose sa čoveka na čoveka i mogu posedovati pandemijski potencijal. „Španska groznica“, prva od tri pandemije gripa koje su pogodile čovečanstvo u 20. veku, je tokom 1918. i 1919. usmrtila oko 50 miliona ljudi, a njen izazivač je bio virus influence A (H1N1) ptičijeg porekla.
Pukovnik u penziji prof. dr Dragan Mikić, infektolog
Klinika za infektivne i tropske bolesti VMA
Virusi influence (gripa) u prirodi stalno cirkulišu među životinjama, posebno među pticama. Tokom ovog procesa neki od virusa se transformišu u nove tipove virusa koji se prenose sa čoveka na čoveka i mogu posedovati pandemijski potencijal. „Španska groznica“, prva od tri pandemije gripa koje su pogodile čovečanstvo u 20. veku, je tokom 1918. i 1919. usmrtila oko 50 miliona ljudi, a njen izazivač je bio virus influence A (H1N1) ptičijeg porekla.
Zbog svoje nagle pojave i visoke smrtnosti pandemije zaraznih bolesti izazivaju strah kod ljudi i veliku medijsku pažnju. Ovo je dobro jer dovodi do angažmana svih društvenih kapaciteta na sprečavanju pandemije odnosno ublažavanju njenih štetnih posledica. Pojava i brzo širenje „starog/novog“ virusa influence A (H1N1) svinjskog porekla iz Meksika na ostale delove sveta upozorava da „Meksički grip“ opasno preti čovečanstvu prvom pandemijom inflence u 21. veku. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je proklamovala Fazu 5 pandemijske pripravnosti i svakodnevno razmatra Fazu 6 odnosno proglašenje pandemije.
Virus influence A (H1N1) se u Fazi 5 proširio na više zemalja celoga sveta a pojava novih slučajeva gripa se ubrzava. Virus je nepoznat imunološkom sistemu čoveka. Vakcine protiv njega za sada nema pa pandemijom može biti zahvaćena čitava svetska populacija. Influenca A (H1N1) izaziva veliku zabrinutost s obzirom da svake godine u epidemijama sezonskog gripa umire 250-500 hiljada ljudi iako se sezonski grip može tretirati sezonskim vakcinama.
Infekcija virusom influence A (H1N1) nastaje putem transmisije sa čoveka na čoveka. Kada inficirana/bolesna osoba kašlje/kija kapi inficirane virusom dospevaju na njegove šake, u vazduh i padaju na okolne površine. Druga osoba se eksponira virusu kada udahne kontaminirani vazduh, dodirne kontaminirane površine ili šake inficirane osobe.
Ne postoji rizik od infekcije virusom influence A (H1N1) ukoliko se konzumira termički obrađeno svinjsko meso ili proizvodi od svinjskog mesa. Transmisija virusa između svinja i čoveka nije dokazana.
Rani simptomi i znaci influence A (H1N1) su povišena temperatura, drhtavica, malaksalost, glavobolja, curenje nosa, kijanje, kašalj, gušobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, ređe dijareja. Verovatan slučaj influence A (H1N1) je onaj koji ima simptome i znake influence i pozitivan bilo koji test na influencu A ili dokazanu vezu sa drugim verovatnim ili potvrđenim slučajem. Potvrđen slučaj je onaj kod koga je pozitivan test u referentnoj laboratoriji za virus influence A (H1N1). Virus se može preneti i pre pojave simptoma influence A (H1N1) tako da brza potvrda novih slučajeva ne sprečava širenje bolesti ali je važna za minimiziranje uticaja inflence i obezbeđenje adekvatne zdravstvene zaštite.
Vakcina je najbolji način zaštite ljudi i ključna je mera za zaustavljanju pandemije. Ostale mere su antivirusni lekovi, socijalna distanciranja i mere lične higijene. Rad na razvoju vakcine protiv virusa influence A (H1N1) je u toku ali je za početak proizvodnje potrebno 5-6 meseci. Ukupni proizvodni kapaciteti za vakcinu protiv influence A (H1N1) su 1-2 biliona doza godišnje. Ne zna se da li vakcina protiv sezonskog gripa može dati bilo kakvu zaštitu od virusa influence A (H1N1).
SZO ne preporučuje ograničenje međunarodnih putovanja jer bi to imalo veoma mali efekat na zaustavljanje širenja virusa influence A (H1N1), a veoma štetne posledice na globalnom nivou. Putnici štite sebe i druge ako se pridržavaju preporuka usmerenih na prevenciju širenja virusa influence A (H1N1). Tokom putovanja treba često prati ruke vodom i sapunom. Bolesne osobe od influence A (H1N1) treba da odlože planirano putovanje, a oni koji obole tokom putovanja treba da odmah zatraže pomoć lekara.
Oboleli od inflence A (H1N1) treba da ostane kod kuće i obustavi kontakt sa drugim ljudima. Bolesna osoba se distancira od ostalih ukućana uvek kada je to moguće. Prilikom kašlja/kijanja treba da pokrije usta i nos maramicom koja se nakon toga odmah baca ili opere. Neophodno je da često pere ruke sapunom i vodom, posebno posle kašljanja/kijanja. Korisno je često provetravanje prostorije u kojoj boravi bolesna osoba. Pre polaska u zdravstvenu ustanovu neophodno je da oboleli ili njegovi ukućani telefonom saopšte lekaru simptome bolesti i da li su putovali u zemlje gde je došlo do pojave influence A (H1N1). Pri izlasku iz kuće oboleli od inflence treba da stavi masku.
Zdrava osoba mora da stavi masku samo kada dolazi u kontakt sa osobom obolelom od gripa. Maska se nakon toga odmah baca ili opere. Mogu se koristiti i maske napravljene u kućnim uslovima od dostupnog materijala. Posle svakog kontakta sa obolelom osobom treba odmah oprati ruke vodom i sapunom.
U opšte mere zaštite od infekcije virusom inflence A (H1N1) spadaju obustava kontakata sa bolesnim osobama uvek kada je to moguće, često pranje ruku sapunom i vodom, dobar san, zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost.
U našoj zemlji još uvek nije registrovan nijedan slučaj infekcije virusom influence A (H1N1), ali se preduzimaju sve potrebne mere kako bi se spremno suočili sa ovim opasnim izazovom.
