Naslovna » Lekarski saveti » Sintetičke droge

 

 

Zloupotreba droga dovela je savremeno čovečanstvo do ozbiljnih posledica po zdravlje stanovništva, porodicu, dok je njihov efekat na društvo razarajući, zbog porasta kriminala, delinkvencije, prostitucije, nezaposlenosti i siromaštva.

Situacija u oblasti droga znatno je teža nego pre dvadesetak godina kada su u fokusu bile droge kao heroin, kokain, amfetamini itd. Razlozi za to su brojni, pre svega ekspanzija tržišta droga, pojava novih psihoaktivnih supstanci (PAS), zloupotreba lekova koja u pojedinim regionima sveta poprima epidemijski karakter i velike razlike u zakonskoj regulativi kako u Evropi, tako i na globalnom nivou. U globalnom kontekstu Evropa je značajno tržište droga kojima se snabdeva iz sopstvene proizvodnje ili uvoza (kokain stiže iz Južne Amerike, heroin iz Avganistana i Irana, marihuana iz Albanije ili „domaćih” laboratorija, a nove psihoaktivne supstance iz Kine).

Broj korisnika je u stalnom porastu, pa je prema Svetskom izveštaju o drogama kancelarije UN za borbu protiv droga i kriminala u 2016. godini više od 275 miliona ljudi u svetu koristilo makar jednu drogu, od toga je kanabis koristilo više od 192 miliona, opioide 34 miliona, kokain 18 miliona, amfetamine 34 miliona i ekstazi 21 milion.

Uporedo za porastom upotrebe kontrolisanih psihoaktivnih supstanci, poslednjih 15 godina dolazi do porasta broja korisnika novih psihoaktivnih supstanci (NPAS), poznatih kao „legalne droge”, „sintetičke droge”, „biljne pilule za zabavu”, „soli za kupanje”, „prihranjivači biljaka”, „osveživači vazduha”, „eksperimentalne supstance”, „dijetetski suplementi”, „lekovi – analgetici” često sa oznakom „nisu za ljudsku upotrebu”, koje imaju paralelu među kontrolisanim supstancama.

Pored velikog broja, problemi su vezani za učestalo pojavljivanje (makar jedna nedeljno), veliku hemijsku raznovrsnost, jer je dovoljna mala promena hemijske structure da to znači da se radi o novoj supstanci, česte promene sastava preparata koji se pod istim imenom nalaze na tržištu, veliki problemi u detekciji jer se ne mogu otkriti konvencionalnim analitičkim metodama i porast broja korisnika (8% mladih od 15. do 24. godine u 2016. godini).

NPAS su „novi narkotici ili psihotropni lekovi” u čistoj formi ili u preparatu, koji nisu kontrolisani Konvencijom UN iz 1961. godine o narkoticima i Konvencijom UN iz 1971. o psihotropnim supstancama, ali mogu predstavljati opasnost po zdravlje.

Mnogi od njih zapravo nisu novi, proizvedeni su pre tri-četiri decenije, ali su tek nedavno hemijskim procesima modifikovani tako da imitiraju efekte psihoaktivnih supstanci.

S ciljem izbegavanja zakonske regulative, ilegalne laboratorije za proizvodnju novih psihoaktivnih supstanci često menjaju hemijsku strukturu, namenu, naziv, dizajn, način reklamiranja i distribucije ovih hemikalija.

Sve veći značaj ima distribucija ovih supstanci posredstvom interneta ili „head shopova” u kojima se prodaju pod sublimiranim namenama. Pre nekoliko godina u Srbiji su se mogle nabaviti i na trafikama, posebno u okolini škola. Koriste se pušenjem, inhalacijom, ušmrkavanjem, intravenskim unošenjem, kao tablete, prah i kapi, elektronske cigarete itd.

To je jedna od najvećih zabluda o novim PAS. Reklamiraju ih kao legalne, što nije tačno, jer je veći broj već stavljen na nacionalne liste zabranjenih, a imaju mnogo jači efekat od paralela koje imitiraju, pa su samim tim i opasnije.

Evropska komisija je zaključila da su pod najvećim rizikom mladi. Oko osam procenata mladih od 15. do 24. godine u EU je probalo sintetičke droge. Razlog je najčešće radoznalost i laka dostupnost, smatraju se legalnim pa nema ni kontrole ni represivnih mera, a izbegava se i detekcija u biološkom materijalu. Sada se već izdvajaju subpopulacione grupe koje ih češće koriste: posetioci klubova sa rejv muzikom (studenti), psihonauti (svih uzrasta koji slušaju psihodeličnu muziku i koriste halucinogene), politoksikomani, ali ih koriste i u procesu odvikavanja od droge ili samolečenju depresije.

Prisustvo više vrsta droga na tržištu, naročito sintetičkih, porast korišćenja svih vrsta droga, zastupljenost u svim sredinama (ne samo veliki gradovi) i svim društvenim slojevima, pomeranje starosne granice (mlađi).

Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA, kao jedina referentna ustanova u zemlji za prevenciju, dijagnostiku i lečenje akutnih trovanja, prosečno godišnje zbrine više od 4.500 pacijenata, od toga 350-450 sa efektima PAS. Do sada, za proteklih nekoliko godina, lečeno je više od 60 pacijenata sa efektima sintetičkih kanabinoida.

Sintetički stimulansi imaju brojne štetne efekte po zdravlje: halucinacije, agresivno i suicidalno ponašanje, kardiovaskularne poremećaje, psihozu, uznemirenost, nesanicu, razdražljivost, depresiju, grčeve, gubitak motorne kontrole, nemogućnost jasnog razmišljanja, ekstremno povišenu temperaturu i dr. Kod dugotrajnog korišćenja dovode do depresije, oštećenja mozga, bubrega i jetre.

Izazivaju zavisnost i toleranciju. Sintetički kanabinoidi kao i ostale sintetičke droge mogu dati efekte koji su individualno različiti jer zavise i od doze, vrste supstance i faktora predispozicije osobe koja ih koristi, a najčešće se javljaju paranoja i psihoza koja sada već traje i do pet meseci, halucinacije, muka i povraćanje, kardiovaskularni poremećaji. Zabeleženi su i slučajevi infarkta mozga, infarkta miokarda, bubrežne slabosti, kao i krvarenje kao jedan od novih znakova zbog dodavanja rodenticida (otrova za pacove) u preparate. Dugotrajno korišćenje je praćeno poremećajem pažnje, koncentracije, pamćenja i motornim poremećajima.

Sintetičke droge su opasne i zato što osoba nikada zapravo ne zna koju je hemikaliju, u kojoj dozi i kojoj kombinaciji sa drugim PAS unela. Kako se radi o supstancama koje su hemijski raznovrsne, nedovoljno ispitane, efekti se ne mogu predvideti, a dugoročni efekti su u velikoj meri nepoznati. Mozak, posebno frontalni deo (mišljenje, odlučivanje, odvajanje bitnog od nebitnog), razvija se do 25. godine. Uz uzimanje droge, taj razvoj će biti ugrožen.

S obzirom na činjenicu da je i u našoj zemlji sve veći broj mladih koji koriste narkotike, da je granica sada već spuštena na 12 godina, Ministarstvo zdravlja pokrenulo je akciju za sprečavanje narkomanije u školama. Kako je najefikasniji vid prevencije edukacija, timovi ministarstva su u poslednjoj nedelji avgusta 2018 godine krenuli sa edukacijom lekara, pedagoga, psihijatara, psihologa, profesionalaca iz drugih oblasti koja će se sprovoditi u više faza radi stvaranja mreže edukatora, sve do edukacije nastavnika, profesora, roditelja i učenika. Istovremeno se sprovode sve potrebne mere i u drugim sektorima sa ciljem smanjenja ponude, potražnje i štete, ali sa jasnom idejom da se podigne otpornost mladih i njihova spremnost da kažu NE drogi.