Naslovna » Lekarski saveti » Noćno mokrenje

 

 

Jedan od problema zbog kojeg pacijenti često posećuju urologe, ali o kojem se u javnosti malo govori je noćno mokrenje. Reč je potrebi kada se osoba u toku noći probudi, jednom ili više puta, da bi otišla do toaleta radi mokrenja.

Za problem sa akumulacijom mokraće u mokraćnoj bešici postoje brojni uzroci. Važno je ovaj problem razlikovati od noćnog umokravanja, kod koga se pacijent ne probudi iz sna i mokri u krevetu.

Pacijent se može probuditi noću iz mnogo razloga – zbog hrkanja partnera, buke u komšiluku, plača deteta i da tada reši da ode do toaleta da mokri, što se takođe može smatrati noćnim mokrenjem, ali ne patološkim. Kad govorimo o patološkoj nokturiji, onda ona najčešće ima višestruko poreklo. Kao jedan od najintenzivnijih faktora koji narušava kvalitet života, na osnovu studija, pacijenti obično odlaze urologu tek kada počnu da imaju dva i više noćnih mokrenja.
Ovo ne odnosi na ljude koji rade u noćnoj smeni, jer oni imaju delimično izmenjen ritam mokrenja dan-noć i kod njih se stanje noćnog mokrenja ne može uvek uzeti kao patološko. Iz ove kategorije treba isključiti i one pacijente kojima je narušen san pa se nakon mokrenja u toku noći ne mogu ponovo uspavati, što dovodi do osećaja umora.

Pošto je stepen narušenog komfora pacijenata brojem noćnih mokrenja teško definisati, nokturija se doživljava kao stanje a ne bolest, ali samo do momenta kada utiče na fizičko i mentalno zdravlje. Noćno mokrenje je najčešći simptom donjeg urinarnog trakta (LUTS) i to kod muškaraca u 49 odsto, a kod žena u 55 odsto slučajeva koji ih dovode urologu. Njena učestalost raste sa starenjem. Prepoznatljivi faktori rizika su gojaznost i godine života, a poreklo problema može biti vezano za samu mokraćnu bešiku, ali i za stanja koja nisu poreklom iz urogenitalnog trakta, kao što je veća produkcija mokraće ili loš san.

Statistika pokazuje da četiri odsto dece ima iskustvo noćnog mokrenja, da u šestoj deceniji života 59 odsto žena i 67 odsto muškaraca, a u devetoj 72 odsto žena i 91 odsto muškaraca ustaje noću zbog mokrenja. Zabluda je da samo muškarci ustaju noću da bi mokrili, jer statistika govori da devet osoba osoba ženskog pola ustaje do dvadesetih godina, a da čak 51 odsto žena u 80. godini života mora da prekine san radi mokrenja.

Problem noćnog mokrenja može biti izolovan, ali se javlja i u sklopu nekih stanja kao što je hiperaktivna mokraćna bešika. Pored godina, postoje i drugi faktori koji utiču na učestalost nokturije. Ona se podjednako javlja kod oba pola, a neka ispitivanja ukazuju da se javlja više kod mlađih žena i starijih muškaraca. Gojaznost je rizik kod žena u srednjim godinama, a kod muškaraca nakon 50. godine se ovaj rizik udvostručuje. Način života je bitan faktor rizika, pre svega konzumacija alkohola ili kofeina. Nije dokazana veza ovog problema sa pušenjem. Čest je simptom u trudnoći, a način porođaja – prirodnim putem ili carskim rezom, ne utiče na učestalost noćnog mokrenja.

Kod žena u menopauzi učestalost nokturije je u porastu. Često je udružena sa metaboličkim sindromom, povišenim krvnim pritiskom, hladnim godišnjim dobom, porastom CRP-a, nižim vrednostima testosterona kod muškaraca ili niskim nivoom vitamina De, bez jasnih veza sa noćnim mokrenjem. Neke studije su uočile i mogući genetski rizik kod žena. Zaštitnu ulogu ima redovno fizičko vežbanje kod oba pola.

Povećana produkcija urina se obično javlja kod pacijenata sa šećernom bolešću i onih koji su na insulinu, ali i koji uzimaju Th lekove, kod onih sa poremećajem unosa tečnosti kod različitih stanja i bolesti, koji uzimaju lekove kao što su diuretici, blokatori kalcijumskih kanala, tetraciklini, ali i kod ljudi koji imaju stanja koja su povezana sa povišenim vrednostima kalcijuma u krvi. Kada je reč o povećanoj produkciji urina u toku noći, najčešći razlozi su poremećaji u centralnom nervnom sistemu. Može da se javi u slučaju Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, slabe funkcije jetre, neuroloških bolesti, proširenih vena, zastoja limfe, poremećaja ishrane sa niskim nivoima belančevina, funkcionalne bolesti bubrega, sindromom narušenog sna – slip apnee, bubrežne slabosti.

Problemi sa mokraćnom bešikom koji dovode do noćnog mokrenja su narušen kapacitet mokraćne bešike, sindrom bolne mokraćne bešike, poremećaj u radu mišića mokraćne bešike kod Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, povreda kičmene moždine ili moždanog udara, zatim hiperaktivna mokraćna bešika, otežano, nepotpuno, praženjenje mokraćne bešike kod dobroćudnog uvećanja prostate, karcinoma prostate, skleroze vrata mokraćne bešike, suženja mokraćne cevi, a kod žena zbog nedostatka estrogena, različitih tumora mokraćne bešike, mokraćne cevi ili okolnih struktura kao i kamena u mokraćnoj bešici.

Pacijent se uvek prvo javlja urologu zbog problema sa noćnim mokrenjem, ali se ne retko u proces daljeg lečenja uključuju i druge specijalnosti – pulmolog, neurolog, psihijatar, kardiolog, endokrinolog…

Nakon utvrđivanja razloga za noćno mokrenje treba dobro isplanirati način lečenja. Na početku svakako treba težiti promenama u navikama za koje je očigledno da uslovljavaju povećano noćno ustajanje radi mokrenja i to tri do četiri sata pre spavanja redukovati unos tečnosti, naročito kafe, čaja, alkohola, hladnih napitaka, ali i nekih lekova koji dovode do češćeg mokrenja. Obavezno je i konsultovanje intereniste-kardiologa. Bitno je smanjiti unos veće količine hrane pre spavanja, odnosno večerati ranije. Kod pacijenata sa bolestima koje su praćene otocima, treba obavljati preporučene fizičke aktivnosti, podići noge iznad nivoa srca, najbolje u popodnevnim satima, nositi kompresivne, elastične čarape, svakako uvek isprazniti mokraćnu bešiku pre odlaska na spavanje.