Naslovna » Lekarski saveti » Glavobolja

 

Glavobolja je bol ili bolna senzacija u predelu glave i delova vrata koja, u odnosu na svoj nastanak i trajanje, može biti akutna ili hronična. Iako je nekada prateći simptom druge bolesti, često je glavobolja i bolest za sebe.

Glavobolje spadaju u najčešća oboljenja. Najfrekventnije se javljaju kod onih koji imaju između 25 i 35 godina, češće kod žena, nego kod muškaraca i dece. Prema epidemiološkom istraživanju, 99 odsto žena i 93 odsto muškaraca imalo je najmanje jednom u životu glavobolju. Podaci ukazuju na to da je polovina do tri četvrtine odraslih imala glavobolju u poslednjih godinu dana.

Zbog bola koji je ključni simptom glavobolje ovi poremećaji uzrokuju tešku onesposobljenost za svakodnevno životno funkcionisanje, ozbiljno narušavajući kvalitet života. Mali broj ljudi zbog glavobolje traži lekarsku pomoć jer većina smatra da glavobolju može sama lečiti, osim ako zbog svog intenziteta i učestalosti glavobolja ne postane nepodnošljiva. Tada, od simptoma, glavobolja postaje bolest.

Glavobolja je rezultat interakcije signala između mozga, krvnih sudova i okolnih nerava. Tokom glavobolje, više mehanizama aktivira specifične nerve koji utiču na mišiće i krvne sudove. Ovi nervi šalju signale bola vašem mozgu, uzrokujući glavobolju. Glavobolje se često javljaju u porodicama, posebno migrene. Deca čiji roditelji imaju migrene imaju do četiri puta veće šanse da ih razviju. Glavobolju mogu izazvati faktori životne sredine, kao što su konzumiranje određene hrane ili sastojaka, kao što su kofein, alkohol, fermentisana hrana, čokolada i sir, izlaganje alergenima, pasivno pušenje, jaki mirisi kućnih hemikalija ili parfema.

Uobičajne primarne glavobolje su migrene, tenzijske i klaster glavobolje. Sekundarne su uzrokovane određenim oboljenjem glave, organa glave ili drugih organskih sistema. Svi faktori koji povećavaju nivo stresa, mogu da izazovu pojavu nesnosne glavobolje ili migrene. Tačan način kojim stres pouzrokuje glavobolju nije u potpunosti razjašnjen. Moždani nervi koji su zaduženi za osećaj bola mogu da postanu preosetljivi kada ste pod stresom. Vremenske promene jedan su od bitnijih faktora koji učestvuju u nastanku migrena. Izrazito sunčani, topli dani, ali i povišena vlažnost vazduha, kiša, vetar i promene atmosferskog pritiska mogu takođe da dovedu do nastanka glavobolje. Snažni mirisi, čak i oni prijatni, mogu da izazovu glavobolju kod nekog određenog broja ljudi. Iako je nejasno zašto se ovo dešava, činjenica je da ovo može biti uzrok promena na nivou nervnih završetaka i moždanih krvnih sudova. I frizura može da utiče na glavobolju. Kosa vezana u „rep“, nošenje rajfova, pletenica i uskih kapa mogu da stvore iste posledice. Naporne vežbe kao i seksualna aktivnost takođe mogu da izazovu glavobolju. I dugotrajno sedenje za kompjuterom će stvoriti već pomenute nelagodnosti.

Uzročnik nastanka migrene kod nekih ljudi je konzumiranje starog punomasnog sira, plavog sira, parmezana... Uzrok je sastojak tiramin. Tiramin, flavonoidi i ostali sastojci u crnom vinu i drugim alkoholnim pićima doprinose nastanku glavobolje. Mesne prerađevine, koja se kod nas koriste kao hladna predjela, imaju dve negativne posledice po naše zdravlje. Sadrže timin i aditive kao što su nitrati koji mogu da izazovu migrenu kod nekih ljudi. Glavobolje nastale zbog gladi nisu uvek tako očigledne. Konkretan problem je pad šećera u krvi. Ovu vrstu glavobolje ne možete lečiti tako što ćete pojesti nešto slatko. Slatkiši će podići šećer u krvi a potom ga spustiti još niže. Pušenje može da izazove glavobolju i to ne samo osobi koja puši. Unos nikotina sužava krvne sudove mozga. Kofein je i dobar i loš. Uopšteno, kofein može biti lek za neke glavobolje. On je sastavni deo lekova protiv glavobolja, ali prekomeren unos kafe može da stvori još veću bol.

Razlog nastanka glavobolje mogu biti uzroci povezani s očima:
nekorigovana dioptrija, netačna dioptrija, glaukom. Ostali uzroci glavobolje uključuju mamurluk izazvan alkoholom, dehidrataciju, prekomernu upotrebu lekova protiv bolova, sinusitis, napade panike, trovanje ugljen-monoksidom, krvarenje u mozgu ili oko njega, potrese mozga, tumore na mozgu, moždani udar.

Glavobolje koje nastaju ponekad kao simptom mnogo ozbiljnijih tegoba, kao što su visok krvni pritisak, tumor na mozgu, problemi sa cirkulacijom i razne vrste upala, mogu biti opasne. Treba se obratiti neurologu kada vam se javi glavobolja koja je pulsirajuća, oštra i ne smanjuje se upotrebom analgetika, glavobolja u samo jednom delu glave, ona kakvu inače niste imali, koja pojavila se naglo i iznimno je jaka, ona koju prate konfuznost, pospanost i poremećaj ravnoteže, ako je praćena mučninom, povraćanjem i malaksalošću, ukoliko vam otežava svakodnevni život uz promenu raspoloženja, kao i glavobolja koja nastaje nakon povrede glave. Glavobolje koje se ispolje u sklopu stresa, umora i dehidratacije, nenaspavanosti, a nastaju kao posledica raznih uzročnika koji ne moraju biti opasni, bezazlene su i uglavnom prestaju nakon šetnje na svežem vazduhu ili uz izbegavanje štetnih navika - upotrebe alkohola i pušenja.

U dijagnostici se koristi neuroradiološko ispitivanje, a elektroencefalografija (EEG) predstavlja metodu izbora za procenu stepena poremećaja moždane funkcije i ima prioritet kod migrena i oštećenja mozga različitog porekla. Kolor dopler krvnih sudova vrata predstavlja neinvazinu, neškodljivu i bezbolnu ultrazvučnu metodu, koja na precizan način ispituje stanje krvnih sudova vrata, a tu su i pregledi krvnih sudova endokranijuma i rendgenski snimci, kao i opsežne laboratorijske analize.

Ključ za lečenje glavobolje je identifikovanje osnovnog uzroka. Samo lečenje glavobolja može da bude nefarmakološko i farmakološko, a obe ove strategije se često primenjuju zajedno kod hroničnih glavobolja. Lečenje glavobolje uključuje odmor, smanjenje stresa i nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID).