Bol u vratnom delu kičme
viši fizioterapeut Predrag Radnić
Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA
Gotovo da nema osobe koja se nekada nije požalila da bol u vratnom delu kičme. Ljudi često znaju da trpe ovu vrstu bola i tek onda kada postane nesnošljiv potraže pomoć lekara.
Uzrok bola u vratnom delu kičme mogu biti problemi na nivou mišića, odnosno njihovo istezanje, dugotrajni nefiziološki položaji, nagli pokreti, prekomerna upotreba mišića u smislu nekontrolisanog i nepravilnog vežbanja, ali i diskus hernija, “okoštavanja”, tumori predela vrata...
Koji su faktori rizika za nastanak bola?
Dugotrajno sedenje ili stajanje, odsustvo redovne fizičke aktivnosti, gojaznost, umor, stres, a koji su često deo modernog načina života, samo su neki od faktora koji najčešće mogu izazvati kako bol u vratnom delu, tako i u čitavom predelu kičme. Simptomi na koje se pacijenti najčešće žale su bol i ograničena pokretljivost u vratnom delu kičme, glavobolja, vrtoglavica, odsustvo snage ili trnjenje u rukama.
Dijagnoza se može postaviti fizioterapeutskim pregledom koji podrazumeva uzimanje detaljne anamneze kada će pacijent ukazati na svoje tegobe i način njihovog razvoja, a zatim i pregled koji podrazumeva procenu na skali bola, ispitivanje pokretljivosti i snage u vratu i ramenima i palpatorni pregled struktura vrata. Sve ovo se izvodi uz pomoć testova koje će odabrati fizioterapeut. Klasičan pregled traje između 45 i 60 minuta.
Kao pomoćna metoda u dijagnostici koristi se i magnetna rezonanca, koja bi trebalo da bude indikovana, ali ne i da se koristi kao prvi metod za otkrivanje ovog problema.
Ukoliko je u pitanju akutni bol, lečenje podrazumeva mirovanje i primenu medikamenata (lekova protiv bolova) tokom nekoliko dana, po savetu stručnjaka, a odmah potom primenu fizikalnih procedura i doziranih fizioterapeutskih vežbi. U ovakvim slučajevima pokret je lek.
Kod hroničnih bolova potrebno je primeniti fizikalne procedure, ali tada je veći fokus na vežbama i aktiviranju kompletnog mišićnog sistema. Samo telo koje se nalazi u punom obimu pokreta i zadovoljavajućoj mišićnoj snazi je zdravo telo. Strah od bola tokom pokreta je najveći neprijatelj oporavka. Fizioterapeut ovde ima značajnu ulogu, jer je tu da objasni kako da izvodimo pokret bez straha.
Koliko fizikalna terapija može da pomogne i kakve se vežbe i terapije sprovode?
Aparaturna fizikalna terapija obuhvata magnetoterapiju, elektroterapiju, primenu lasera, ultrazvuka, kao i hidroterapiju, i samo je deo u postupku lečenja.
Fokus rehabilitacije se stavlja na vežbe, i to ne na ciljane, one za samo jedan segment, već sveobuhvatne, za čitavo telo. Tom prilikom koriste se pilates lopte, trake, lagani tegovi, trenažni bicikl i mnogi drugi rekviziti. Sve vežbe se izvode u amplitudama pokreta koje ne izazivaju bol. Vremenom se obim pokreta povećava, ali i dalje u odsustvu bola.
U slučajevima kada je uzrok bola diskus hernija, tumor ili neka druga dijagnoza, a pacijent nije u stanju da kontroliše mokrenje i stolicu, ima pad stopala ili neizdrživ bol duže od tri meseca, mora da se konsultuje sa lekarom neurohirurgom koji će odlučiti o neophodnosti hirurške intervencije.
Problem bola, kako u vratnom, tako i u slabinskom delu kičmenog stuba predstavlja jedan od najčešćih razloga za odsustvovanje sa radnog mesta. Kako bi se bolovi sprečili potrebno je samo malo volje za vežbanjem što će doneti i više zdravlja čitavom vašem organizmu.
Kako bi se prevenirala pojava bola potrebna je svakodnevna, makar dvadesetominutna fizička aktivnost (šetnja, trčanje, ples...), kao i izbegavanje dugotrajnih statičnih položaja. Tako, na primer, ako radite za kompjuterom, na svakih pola sata promenite položaj - ustanite, čučnite, istegnite se. Takođe, savet je i da dovoljno spavate, redovno se hranite i unosite odgovarajuću količinu tečnosti.
